Анали Правног факултета у Београду

семинари и универзитети у Западној Европи, чији je циљ научна организација рада на проучавању европске прошлости и садашњости у њеним разноликим појавним облицима, пре свега социолошким, политичко-економским, правним и историско-филозофским (1). Цшь je ових института, затим, да изврше пропаганду ових идеја, да створе идеолошко-политичке припаднике и симпатизере европског јединства, европске политичке заједнице, како се то лепо каже у једном од проспеката једног од оваквих института: „Ако желите да створите стварну Европу, морате je претходно дефинисати, размишљати о њеним циљевима, сазнати их; европска идеја мора бити проучавана“, а затим: „идеја мора бити конкретизована у стварности“. У том смислу организован je и Институт за европске студије у Торину, уз Универзитет, који je у кооперацији са сличном установом у Француској, Интернационалним универзитетом у Паризу, организовао фебруара и марта месеца ове године свој први курс. Курс je окупио као слушаоце студенте и асистенте готово свих европских земаља, а као професоре и неколико врло угледних имена на полу правних, економских и филозофских наука у Западној Европи. Међу њима су били, историчар Жан Диросел са Сарског универзитета и Александар Марк, претседник Интернационалног универзитета у Паризу на курсу историје европских идеја; Гиј Мишо, вице-директор Института за европске студије Универзитета у Сару и Лоран Шампије са истог Универзитета на курсу основа европске цивилизације; Пјер Дикло са Сорбоне и Робер Пелу из Лиона —на курсу принципи, садашнье

(1) Да поменемо само неколико после рата формираних института у ту сврху ,Интернационалнп универзитет у Паризу, Институт европских студија у Сару, Институт за европска континентална истражпвања у Минхену, Школа за европске студије у С'арбрикеиу, итд.

стање и будуће перспективе организације европске заједнице. О проблемима европске економије говорили су познати европски монетариста Робер Мосе из Гренобла, Франћеско Вито из Милана и Ђовани Демарија, професор Универзитета Бокони у Милану. О проблемима и границама унификација појединих грана европског права држали су курс Рене Давид, професор на Правном факултету у Паризу и Лоренцо Моса, професор Универзитеа у Пизи. Горњи курсеви били су допугьени конференцијама и семинарима из различитих европских политичких и других проблема. Професор Хирш са Рузвелт колеџа у Чикагу говорио je о проблемима Сара у европској заједници, Лоран Шампије о европском географском простору, а професор Франк са Сорбоне о европским језичким групама. Оно што je било заједничко свим курсевима то je тежња да се у историји Европе и у елементима њених култура, филозофија и идеологија нађе идејна база политична и филозофска за једну будућу уједињену Европу, штавише да се покаже историски развој у том правцу. С друге стране, у анализи данашње европске политичке и економске ситуације стално се подвлачила нужност једне европске интеграције. У већој или мањој мери, са више или мање скепсе или оптимизма, уз мању или већу резервисаност (нарочито француских професора) сви су се изјашњавали и сваки je у свом домену бранио потребу и доказивао научну неопходност једне европске интеграције. Међутим, у извесном смислу тенденциозно и одређено идеолошкополитички обојене, ове идеје о европском јединству „по сваку цену“ или уз магье или веће ограде —• патиле су због недовољне научне фундираности или ексклузивности. Тако например социолог Жорж Горнели из Брисла и филозоф Гиј Мишо (иначе изванредан познавалац француске културе и символизма) уопште нису узимали

254

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА