Анали Правног факултета у Београду

На једном сатанку катедре, одржаном почетком летњег семестра, дискутовало се о организацией и садржини рада семинара. Између осталог одлучено je да се у циљу кепосредног и сталног контакта са студентима, организује дежурство и да се испитају могућности формирања приручне библиотеке. На тај начин омогућило би се студентима да лакше дођу до потребив литературе за студирање, као и да се непосредним контактом са асистентима постелено уводе у самосталан рад. Истовремено ово би користило солиднијем студирању одговарајућих дисциплина, а с друге стране омогућавало лакшу обраду посебних проблема који интересују по ј едина студенте. У току летњег семестра одржано je неколико састанака на којима су докторанди читали реферате; О појму нације у вези' са проблемой самоопредељења; Критички приказ схватања демократке у радовима проф. Ведела (Француска); циклус од три теме Анархистичке идеје о држави (Прудон, Бакуњин и Штирнер). Реферати су углавном били добро припремљени. У почетку je било слабије учествовање у дискусији, нарочито од стране студената, али се ово касније побољшало. Један од основних недостатака у раду семинара састојао се у томе што студента нису учествовали са својим самосталним радовима; осим тога, и дискусију су водили углавном само докторанди и асистенти. Искуство досадашњег рада семинара показује да je овакав начин рада веома користан, jep омогућује да се обраде и упознају проблеми који досад нису код нас темељније обрађивани (пример са рефератима о анархистичким идејама о држави). Поред осталог омогућује се озбшвнија и свестранија дискусија; и референта и дискутанта ослобађају се свакодневног шаблона и ускости; развија се код њих способност самосталног мишљења и резонова-

ња. То нам показује да у идућој школској години треба још више развити рад општег семинара у чему катедра треба да одигра одлучујућу улогу. Ваља истаћи да су теме из области међународног права посебно дискутоване на састанцима докторанада у Институту за међународне студије. Да би општи семинар што потпуније постигао свој циљ, сматрамо да би вал>ало пре свега проширити крут тема које би сё у њему обрађивале. Досад су теме углавном биле из области теорије државе. Требало бе, међутим, изабрати разноврсна питања из области уставног права, административног права, поступка, радног права итд. На тај начин могли би се расправљати многи практични и актуелни проблеми.

М. Д.

Први курс на Универзитетском институту за европске студијг у Торину. У послератној Западној Европи све више јача један политичко-идеолошки покрет, инспирисан са различитих страна и прожет различитим утицајима, који има за цил> европску политичку и економску интеграцију, унификацију европског права и афирмацију европског духа њене заједничке културе, историје и филозофије. Овај покрет подржавају и организују европски федералисти различитих иијанса; њему иде на руку сплет политичкоекономских прилика у којима данас живи Европа угрожена различитим противречним интересима великих сила; овај покрет налази своју идеолошко-материјалну основу у различитим политичким и економским потхватима послератне Европе стварање Европске политичке заједнице у Стразбуру, покушаји интеграције појединих грана европске економије у оквиру Шумановог плана, Зеленог пула, итд. Најзад, у већој или мањој вези са овим покретом, или уподео с њим, обнавл>ају се или ничу многобројни нови институти.

253

БЕЛЕШКЕ