Анали Правног факултета у Београду

СУВЕРЕНОСТ У ФНРЈ

145

ваше истраживањем да ли сувереност има ФНРЈ, федерации а или републике избегнуто. Стога ыожемо да пређемо на проучавање самог питања водећи рачуна о евентуалној могућности поменутог компликовања. Досада су заузета два становишта о том питању. Др. ТТТнудерл je изнео становиште да сувереност република не постоји, и развио га у свом чланку у „Архиву за правые и друштвене науке“, бр. I—2 за 1953. То je гледиште дошло до израза у Уставном закону изостављањем пом. одредбе. Друго гледиште je изнео проф. др. Јован Ђорђевић у свом коментару Уставног закона (изд. „Службеног листа ФНРЈ” стр. 113 —115). По њему, нека врста суверености република још увек постоји. Koje je од ових гледишта тачно, или je тачно неко треке?

Др. Шнудерл сматра да ФНРЈ, одн. „федерација”, има спољну сувереност, а да ни ФНРЈ, одн. „федерација”, ни народне републике немају унутрашњу сувереност. Аргументы за то су следећи. У социолошком смислу постоји сувереност радног народа и национазша сувереност, али не и сувереност република као таквих. У правном смислу, пак, републике нису суверене зато што су „надлежности федерације тако широке, а зависност република од ње тако велика, да се о некој државној власти република која никако није подвргнута другој вишој вољи и која се не изводи из више власти не може говорити”, него се власт републике „изводи из државне власти федерације“. Федерација, опет, није правно суверена према републичким органима власти, јер „учешће република”, каже даље др. Шнудерл, „у вршењу власти федерације тако je значајно да федерација без тог учешћа не само да не може да постоји него не може ни да функционише”, јер савезне законе врше републике, јер републике делегирају своје посланике у Савезно веке итд. Републике не преносе своју сувереност на федерацију, jep je ова добија непосредно од народа. Национална основа не може се сматрати довољном за сувереност република. Истицање суверености значи известан антагонизам, а код нас тога нема, па зато нема ни политичке основе за сувереност република. ФНРЈ, одн. федерација (др, Шнудерл употребљава оба израза подједнако и не чини терминолошку разлику коју чини Уставни закон и о којој смо говорили), суверена je у међународним односима, јер ниједно право из те области не припада републикама, те „постоји такав суверенитет федерације у спољним односима. ФНРЈ није зависна од туђе воље, врши своју власт независно и коначно и не изводи своја права из друге воље”.

Најзад, др, Шнудерл сматра да су републике државе, иако нису суверене, јер „постоји круг права република која ове врше само на основу свог сопственог устава, самостално и независно од федерације”. „Ако сматрамо”, каже др. Шнудерл даље, „као кри-