Анали Правног факултета у Београду

СУВЕРЕНОСТ У ФНРЈ

151

ријум државе право независног вршења власти у погледу сопствених задатака. Међутим, то није јасно, и мислимо да се може схватити једино у том смислу да су у вршењу своје надлежности републике независне. Али су и све самоуправне јединице исто тако независне. Остаје чињеница да je надлежност република шира, али она није довољна да би ове постале државама, и др. Шнудерл, уосталом, и не сматра ту већу ширину аргументом.

Други je разлог политички политички би незгодно било сматрати да републике нису државе. Ни овај аргумент се не може прихватити. Нас у науци не интересу je шта je политички згодно или не у том смислу да треба научне тврдње да прилагођавамо томе. За нас je важно jecy ли републике државе или не, и ми то имамо да утврдимо без обзира на политичку опортуност такве тврдње. Ако je политички незгодно да републике нису државе, онда то само значи да их треба учинити државама, а оне не могу постати државама простим проглашењем за такве од стране правке науке. Др. Шнудерл наводи и негативна аргументе, показујући да пародии одбори нису државе. Из тога излази да су републике државе зато што народни одбори врше власт у складу с општим интереоима, што значи у складу с основним начелима права ФНРЈ. Овде се ради о пропису ст. 4 члана 21 Општег закона о народним одборима, у вези са ставом 2 истог члана. По ставу 2 „у пословима који нису уређени законом или општим прописима виших државних органа” виши државни органи могу поништити или укинути акте народних одбора „којима je повређен општи интерес”. У ст. 4се дефинише та повреда. Она „постоји кад су акти народног одбора или његових органа у супротности са основним начелима правног поретка ФНРЈ или са основним правцем њеног социјалистичког развитка”.

Оваквим прописима се вишим органима даје право да могу ценити у извесној мери и целисходност оних аката народних одбора који су донети у пословима који нису уређени законом. Кад су послови уређени законом, виши органи могу да цене само законитост. Али je и ова оцена целисходности ограничена дефиницијом целисходности као склада с основним правним начелима и правцем развитка социјализма. За акте републике овакви прописи не постоје, тј. републике слободно раде у оквиру закона и целисходност њихових аката нико не може да цени.

Но, овај аргумент не иде у прилог становишту др. Шнудерла. Из простог разлога што се овакво право виших органа предвиђа као изузетно и привремено оно he постојати само дотле док сви послови које одбори врше не буду уређени законом, одн. другим општим прописима. Кад то буде учињено, моћи he се и акти народних одбора ништити, као и акти републике, само због иезаконитости, као што je то и сад начело, које трпи овај практично нужан