Анали Правног факултета у Београду

ПАРЛАМЕНТАРИИ ИМУПИТЕТИ

161

2. Институција парламентарних имунитета обухвата све привилегије које уживају народни посланици у вези са кривичним кажњавањем или кривичним гоњењем. Али ове привилегије нису исте правне природе. Из ових разлога погрешно je говорити о парламентарном имунитету јер je реч о парламентарним имунитетима који имају сасвим другојачији знача] и место како у уставном тако и у кривичном праву. Међутим, понекад се погрешно говори о парламентарном имужитету као о једној јединственој институцији. Али пре него што се пређе на одређивање правне природе ових имунитета потребно je указати join на неке грешке које се чине у вези са овим. С једне стране, имунитет народних посланика изједначује се са кривичном неодговорношћу владара у неким државама (монархијама па и републикама) (26). Међутим парламентарии имунитети не значе исто што и неодговорност владара. Сасвим су друти разлози историске природе којим се оправдава неодговорност владара (27). Чак иако се узме данашње схватање овог принципа (напр. у погледу неодговорности Претседника Републике у Француској, види претходну примедбу, на крају), ипак неодговорност овог не значи исто IDTO и парламентарии имунитет. Неодговорност Претседника Републике везана je само за политичка кривична дела, док неодговорност народних посланика се односи и на нека обична кривична дела, а спорно je напротив да ли се односи на сва политичка кривична дела. С друге стране, парламентарии имунитет се схвата као саставни део имунитета у кривичном праву уопште на тај начин што се он дели на два дела, на имунитет из разлога државноправне природе (политички кривични имунитет) и имунитет из међународноправних разлога (дипломатски кривични имунитет), а све укупно као извесни изузетци од општих начела важења кривичних закона у погледу лица (28). Међутим парламентарии имунитет (као неодговорност народних

(26) У Француекој Претседник Републике je кривично одговоран само за издају, чл. 16. ал. 2 Уставное закона од 25 фебр. 1875, иста одредба налази се у Уставу од 13 окт. 1948, чл. 42, De Vabres, р. 1939,

(27) Данае међутим у Француској овај у ставни принцип изгубио je некадашње традиционално значење и имунитет Претседника Републике постелено се претвара у привилегију Претседника Републике само у вези са вршењем његових уставних функција. Док je неодговорност монарха била апсолутна, дотле се неодговорност Претседника Републике ограничава само на политичка кривична дела. Иако Уставни закон од 1875 није предвиђао никаква ограниченна, француска доктрина држећи се начела Једнакости свих грађана пред законом, чл. 6 Декларације права од 1789, стоји на гледишту да Претседник Републике може бито кривично одговоран и кривично гоњен за обична кривична дела, тј. за кривична дела која нису политичког карактера. De Vabres, р, 1939.

(23) V. Liszt — Schmidt, Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, 23. Ausg, 5 24, I —II; Allfeld—Meyer, Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, 8. Ausg., S 17 > I— П; Fr. V/achenfeld, Lehrbuch des Deutschen Strafrechts, 1914, 8 20,