Анали Правног факултета у Београду

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

У истом циљу, тј. у циљу конфронтирања а с тим у вези у циљу поређења и бољег обележавања онога што желимо овде нарочито да истакнемо ми ћемо се претходно и укратко осврнути на једно данас „конкуреытско” организационо начело државне власти, на већ поменуто начело поделе власти. Начело поделе власти je политичко и правнотехничко начело организације државе, начин вршења државне власти. Као јасно и изречно формулисано, ово начело појавЈвује се најпре као политички постулат које су политички и правки идеолози младе буржоазије истакли насупрот феудалистичком апсолтутизму, а у цшьу обезбеђења слободе појединаца. Сасвим je разумљиво да je овај политички постулат убрзо добио и постелено развио своју одговараjyhy правнотехничку формулу. Принцип поделе власти везан je за име француског правника и политичког филозофа XVIII века, Монгескјеа, који je његов филозофсно-политмчки носилац и формулатор, иако je овај принцип изнет и раније од стране енглеског филозофа XVIII века, Џона Лока. Начело поделе власти најједноставније речено састоји се у овоме. Три државне правке функције: законодавна, управна (извршна) и судска, треба да добију у државној организации свака свога засебног носиоца, држаоца и вршиоца самосталног и потпуно независног. Они ти засебни државни органи, носиоци вршиоци појединих функција не треба да утичу једни на одређивање другога, нити да посредно или непосредно имају удела у вршењу функција другога, поготову не да врше ума којој прилици функцију другога. Дакле, ради се у примени начела поделе власти на државну организацију о расподели правних функција државне правые делатности на разне један од другога потпуно одвојене и самосталне органе; ради се о разламању државне власти, при њеном манифестовању, на поједине елементе, и то тако да je сваки елеменат одвојен од другога и равноправен с другим, тј. ради се овде о разламању државне власти да се у слици изразимо вертикалним сечењем. Због тога се ови засебни органи често називају властима, те се каже „подела власти“ (у множини), иако се уствари мисли, и само о томе може бити речи, на поделу власти (у једнини). Принцип поделе власти je инспирисао многе уставотворце и го неке пре (у САД 1787), а нарочито оне после Француске револуције, која je у чувеној Декларацији права човека и грађанина истакла (у чл. 16) као критеријум да друштво у коме није спроведено начело поделе власти нема устава. Иако су принципом поделе власти надахнути такође многи устави XIX и XX века, укинути и важећи, ипак се овај принцип, апсолутно схваћен, доследно и потпуно, није нигде остварио, нити се мотао остварити. Ни у САД, где je овај принцип у позитивном уставном праву у најјачој мери спроведеы, принцип поделе власти није добио своју апсолутну примену; Сенат, законоданни орган, заједно с Претседгаиком, носио-