Анали Правног факултета у Београду

ПАРЛАМЕНТАРИИ ИМУНИТЕТИ

177

Ово je, међутим, у вези са једним претходним питањем —• да ли посланники имужитет ослобађа посланика од обавезе сведочења, а затим од обавезе учешћа у поступку у ком другом својству, напр. у својству судије-поротника. По извесним законодавствима сматра се да je народни посланик ослобођен опште дужности поротника (106). Тако би требало узети и по нашем законодавству, с обзиром на уставну одредбу чл. 58 Уставног закона по којој народни посланик не може бити једновремено службеник у државној управи или судија. У погледу обавезе сведочења од већине аутора узима се да својство народног посланика не ослобађа од дужности сведочења. Народни посланик није ослобођен дужности сведочења ни онда ако je реч о кривичном поступку који се води против другог лица а у вези са његовом изјавом у скупштини. Јер сведочење не значи позивање народног посланика на одговорност (107). С обзиром на ово не би постојала никаква сметња да народни посланик буде кажњен новчаном казной у вези са сведочењем (108). Исто тако против народног посланика могле би се изрећи новчане казне у грађанском поступку, по прописима грађанског процесног права, с обзиром на то да се против њега може водити грађанскоправни спор. О томе кад почиње ова привилегија и докле траје, важи пре свега оно што je речено код кривичноправног имунитета, одн. почиње и траје све дотле док се он сматра као народни посланик. Али овде се дискутује једно друго питање. Да ли процесуални посланички имунитет важи за све време трајања посланичког мандата или само за време заседања скупштине. По неким уставима ова привилегија важи само за време заседања скупштине (109). Између појединих заседања овај имунитет не важи, према томе у том времену народни посланик може бити лишен слободе и против ње-

(106) За енглеско право, Hatschek, S. 426, за САД, F. A. Ogg Р. О. Ray, р. 265; за немачко право, Gerland, 8 20, I, 3, Ь.

(107) Hafter, Ç 37, IV, 4; Schwartz, 8 11, 6; Horrow, S. 196; Gleispach, g 26, 11, 1; Olshausen, g 11, 5. По енглеском праву, народни посланик je ослобођен дужности сведочења, али скупштина по правилу даје одобрење за ово, Hatschek, S. 426. У САД народни посланик такође не може бити принуђен на сведочење, F. A. Ogg Р. О. Ray, р. 265.

По неким законодавствима народни посланици су ослобођени дужности сведочехьа о лицима и о чињеницама које су им ови поверили у својству народног посланика, или кодим су они те чишенице поверили у вршењу свог позива, али само о овим чињеницама. Gerland, § 66, I, 1, а. Сем тога народни посланици за време заседања народне скупштине могу бити саслушани као сведоци само у месту заседаньа народне скупштине. Gerland, § 65, I. а.

(108) J. Stefanović, str. 547. Али казна затвора у вези са сведочешем не би се могла изрећи, Gerland, g 66, 11, 2, а. (109) За француско право, De Vabres, g 1666, за америчко право F. А. Ogg Р. О. Ray, р. 265, и чл. I, од. VI Устава САД.