Анали Правног факултета у Београду

191

ДИСКУ СИЈА

наставе. Истина, ми већ имамо неколико ваљаних књига које ce, као и ова, тичу увода у грађанско право. Али ово дело др. Гамса, нарочито с обзиром и на знача] момента у коме се појављује, ипак долази да попуни једну осетну празнину у нашој новој грађанскоправној књижевности.

Ова књига садржи основне појмове и установе целокупног нашег грађанског права, узимајући у обзир и њему суседне и средне области као што су; привредно право, породично право, радио право, административно право и др. Поједина питања обрађена су и детаљније, с обзиром на значај одговарајуће правне материје у грађанском праву. Притом je код сваке установе узето у обзир и наше ново законодавство са потребним упоређењем и упућиван>ем на постојеће прописе.

Уколико нам je познато, др. Гаме je један од првих наших правника који су приступили проучавању материје нашега грађанског права са гледишта основних поставки науке марксизмалењинизма, и који притом са успехом покушавају да у наше грађанско право унесу одговарајућа нова правка схватања, разрађујући даље нарочито познате Енгелсове поставке о грађанском праву као надградњи над економским или робно-новчаним односима и уопште о блискости грађанског права економској бази. Ове основне поставке о непосредној вези и блискости грађанског права са економским или управо робно-новчаним односима, наш аутор се и у овој књизи доследно држи и притом често наглашава: да je грађанско право у социјализму надградња на робно-новчаним односима и да се оно функционално развија са тим односима (стр. 80). Истина, некоји заюьучци до којих аутор у своме излагању долази, нарочито уколико се тиче извесних карактеристика грађанског права као таквог и као једне посебне правне гране у нашем правном систему, не могу се, мислимо, успешно до краја спровести, па зато не увек у целости ни прихватити. Али се и ти закључци, узевши уопште, могу са успехом бранити јер су чињенице на којима се заснивају увек правилно и тачно запажене и изнете.

1. Тако, др. Гаме и овде, као и у својим ранијим научним расправама, нарочито истине тзв. „прометљивост” као једну од битних карактеристика појма грађанског права. Наш аутор у своме излагању найме каже; „За грађанско право још je најискључивија одлика прометљивост права, јер њу не налазимо ни у ком виду ни у једној другој грани права” (стр. 87). Нама, пак, изгледа да je и ова одлика грађанског права заиста добро уочена, али да je „прометљивост” уствари join више својствена привредном него грађанском праву. Наиме, права која чине садржину привредног права према досад уобичајеном смислу овога израза „прометљива” су, односно преносива и отуђива и по самој својој намени и функцији (напр. менично и чековно право), jep je привредно право