Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

ПРАВО СВОЈИНЕ НА ЧИФЛИЦИМА И ЧИФЛИГАРСКИ ПРАВНИ ОДНОСИ У ПРИЛЕПСКОМ СРЕЗУ КРАЈЕМ XIX И ПОЧЕТНОМ XX ВЕКА

Месеца јула 1953 године трупа асистената и студената Правноекономског факултета у Скопљу извршила je анкету о стању чифлигарства у Прилепском срезу крајем XIX и почетном XX века. Иако je анкета имала за циљ прикупљање података економске природе, она je дала и низ података о праву својине на чифлицима и о чифлигарским односима као правним. Сумирање дела економских података ове анкете дао je Диме Бојановски у броју 2 часописа „Преглед“ (Скопље 1952). Предмет овога осврта биће обрада података анкете о праву својине на чифлицима и о чифлигарским правним односима у Прилепском срезу крајем XIX и почетном XX века, без неког упуштања у дубља теоретска разматрања појединих проблема.

I. Право својине на чифлицима

У оквиру излагања о праву на чифлицима (1) осврнућемо се на следећа питања; 1. Начини прибављања права својине на чифлицима, 2. Садржина права својине на чифлицима, 3. Престанак права својине на чифлицима. 1. Начини прибављања права својине на чифлицима. Анкета je показала да се право својине на чифлицима прибавља на два основна начина: претварањем низа индивидуалних сеоских газдинстава у чифлик и извођењем права својине на чифлику из права претходног титулара. Први би се начин условно могао назвати оригинарним, а други деривативним. А) Оригинарни начин стицања права својине на чифлицима јављао се кроз облике: а) купопродаје ситних сеоских поседа; б) узимање ситних сеоских поседа за дуг; в) пљачке ситних сеоских поседа. За све ове начине анкета даје низ примера.

(1) Иако свесни да чифлик-сајбија на свим деловима чифлика као збирне ствари није имао право својине de iure, ми говоримо о праву својине на чифлику, пошто je право својине на земльи тога доба de facto припадало чифлик-сајбији као приватном лицу, ма да je формално Отоманска држава остала власник све земље у Македонији од категорије ерази-мирије.