Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

203

1. Појам чифлигарског правног односа. Чифлигарски однос као правни однос јесте, уствари, правно уобличавање чифлигарског односа као економског односа. Чифлигарски, пак, економски однос настаје као резултат различитог положаја чифлик-сајбије и чифлигара према чифлику као средству полаопривредне производгье: чифлик-сајбија, као што се и из самог овог термина види (чифликсајбија буквално значи господар чифлика), појављује се као „господар чифлика“, а фактички као његов приватни власник. Он није приватни власник у правом смислу те речи, пошто на земљи има само тесаруф, тј. dominium utile sui generis; чифлигар, пак, нема никаквих својинских права према чифлику, он je та права изгубио онога момента када je постао чифлигаром. Јер, процес стварања чифлика јесте процес експропријадије раје са земље, или прецизније речено процес експропријације рајиног тесаруфа на ерази-мирији. Кроз чифлигарски однос чифлик-сајбија економски реализује своје „право својине“ на чифлику, а чифлигар долази у могућност да споји своју радну снагу, а у извесним случајевима и свој живи и мртви инвентар, са чифликом као основним средством пољопривредне производите. Крајем XIX века чифлигарски правни однос je облигационоправног карактера. 2. Видови чифлигарских правних односа. Анкета je утврдила три основна вида чифлигарских правних односа: исполциске, кесимциске и момочке. Није се могло утврдити који je од ових односа коме претходио и како су се они смењивали. Но, утврђено je да се кесимциски правни однос врло ретко сретао, а исполџиски и момочки правни односи били су масовни. По нашем мишљењу, момочки односи су са тачке гледишта историског развитка корак даље у развитку чифлигарства и карика ко ja значи прелаз од углавном феудалног ка капиталистичком начину производње (иако ти односи значе већу беду за чифлигарске-момочке масе од исполџиских). Па ипак, крајем XIX и почетном XX века у Прилепском срезу прилично je јака тентденција враћања назад, од момочких на исполциске односе. Према подацима анкете, узроци томе су, углавном: прво, већа заинтересованост исполџије за рад, и друго, деловање „Внатрешне македонске револуционарне организације“ која je стварала несигурност за чифлик-сајбије, тако да су они радије одустајали од обраде чифлика у сопственој режији, тј. момцима, и прелазили на обраду истих путем исполџија. Пошто анкета није могла утврдити који je од ових трију основних чифлигарских правних односа коме претходио, ми утзрђујемо њихов редослед према томе колико je право имао чифлигар на резултат свог рада. Према томе критеријуму прво he бити речи о