Анали Правног факултета у Београду

208

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сајбије), где je обично спроводио батинање и суђење чифлигарима. Зими je, пак, он становао у стану субаше, jep je за све време био дужан да станује на чифлику. За надзор који je вршио, haja je био плаћен од чифлик-сајбије, али je он ту своју плату допутьавао и проневерама и шьачком како имовине чифлик-сајбије, тако и имовине чифлигара. 6. Елементи ванекономске принуде у чифлигарским односима. Излагање о чифлигарским правним односима не би било потпуно и не би пружало јасну с лику, ако се не бисмо осврнули и на елементе ванекономске принуде у чифлигарским правним односима, о којима анкета пружа доста података. Та принуда била je увек противправна чак и са гледишта отоманског права. Она се нарочито огледала у следећем: Иако je за заснивање одговарајућих уговора (о кесиму, исполици или момочком раду) била потребна сагласна изјава воља обеју странака, не ретко je до „закључивања“ тога „уговора“ долазило на бази једностране изјаве воље чифлик-сајбије и принуде чифлигара. То je, уствари, било насилно заснивање чифлигарских правних односа. Престанак чифлигарског правног односа настајао je такође по правилу по истеку одређеног времена или по отказу било чифлик-сајбије било чифлигара. Али, има случајева, када je и после истека односно отказа чифлик-сајбија принудним путем задржавао чифлигара у чифлигарском односу. Има такође и случајева превременог раскидања чифлигарског односа, и то на тај начин што би чифлик-сајбија пре времена отерао чифлигара са чифлика или што би чифлигар сам побегао услед несносног живота (али то je бивало ређе ипо правилу тада, када би чифлигар ступио у нови чифлигарски однос са неким јачим чифлик-сајбијом, који je био y стању да га заштити од терора претходног). Има и случајева отимања чифлигара: јачи чифлик-сајбија je једноставно физички отимао слабијем чифлик-сајбији „добре“ чифлигаре (тј. са бројнијом породицом и са више стоке). Није редак био случај терања кесимџија и исполџија да раде „ангарија“ (то јест бесплатно) за чифлик-сајбију, односно и ових и момока да раде ћаји или пољаку. Елементе незаконитости и ванекономске принуде добрим делом je ликвидирала „Внатрешна македонска револуциона организација“ у крајевима где je била довољно ојачала. На крају овога приказа потребно je истаћи да je чифлигарске правке односе углавном регулисао обичај, који je уствари био правни обичај.

Димитар Поп-Георгиев