Анали Правног факултета у Београду

прилози

207

момок добијао и које парче земље, незгодно за обрађивање, такозвани момочки параспур, које je он обрађивао у празничне дане, а приход од тога припадао je само момоку. Изузетно су неке чифликсајбије дозвољавале момоцима да на чифлику чувају нетто мало своје стоке једну свињу, једну краву и неколико оваца. За разлику од исполџиства, где je у исполџиски однос ступала цела исполциска фамилија, у момочки правни однос ступа само одрасли члан момочке породице и то сваки на бази посебног уговора. Уколико раде и остали чланови момочке породице, њима се плаћало посебно као „аргатима“ (аргат je привремени пољопровредни радник, за разлику од момока, који je стални у том смислу, што ради на чифлику дуже времена). Уговор о момочком раду био je неформалан и закључивао се обично на годину дана, „од Митровден до Митровден“. Овај je уговор престајао по истеку времена на који je закључен. Уколико je на чифлику радило више момока, један je од њих био главки момак и звао се субаша, a његова жена субашиница. Субаша je био нетто као домаћин чифлика и нека врста трансмисије између осталих чифлигара и чифлик-сајбије, односно лица које je он овластио за надзор над радом момока. Он je радио неке специјалне послове ишао на воденицу, носио аргатима воду и сл., а остало време проводио у раду са осталим момоцима. Субашиница je била у неку руку домаћица чифлика. Она je „чинела измет“ (то јест служила) чифлик-сајбији, односно његовом заступнику на чифлику, кувала и месила хлеб аргатима када je било таквих и сл. За тај свој рад она je добијала посебну „плату“ која je износила колико и „плата“ момока, понекад и нетто већа, притом je обавезно добијала више пшенице од момока, Уколико чифлик-сајбија није сам вршио надзор над радом момока, он je изнајмљивао посебног надзорника, званог „ћаја“. Притом je настојао да за ћају изнајми колико се може горег Турчиназулумћара, и то из два разлога: прво, да овај штити његове момоке од зулума других зулумћара, и друго, да он својим зулумом омогући већу експлоатацију момока. Ћаја je био наоружан и окружен олошем, тако да je прётставл>ао страх и трепет не само за момоке који су му били директно потчињени, већ и за остало становништво тога па чак и других села. Анкета бележи страшна малтретирања чифлигара од стране haja, који иду до батинања, кажњавања. Анкета je забележила чак и један случај суђења од стране haje чифлигарима. Све je то било за оно време и појмљиво и изводльиво, jep je расуло и корупција у Отоманској империји давало широко поље делатности зулумћарима. Ћаја je лети становао „на кулата“ (сваки je чифлик по правилу имао кулу, зидану од камена, која je била и утврђење, и складиште за пољопривредне произволе и стан haje односно чифлик-