Анали Правног факултета у Београду

y оваквим случајевима да тражи семе од чифлик-сајбије за идућу сетву. Овај уговор се заюьучивао на одређено време, по правилу на годину дана. У томе су једнодушни скоро сви које je анкета обухватила. Али добија се утисак да се, по истеку овога рока, у највећем броју случајева овај уговор претварао у уговор на неодређено време са правом отказа „на гувно“ и престанка „на Митровден“. У исполџиски однос ступала je породица као целина, а закључивао га je у њено име њен старешина. Овај се уговор заюьучивао како писмено („правехме сенет“), тако и усмено, како без сведока, тако и пред сведоцима. За разлику од кесимџиског односа, исполџиски je био масовна појава и заједно са момочким испуњавао je, уствари, садржину чифлигарства. 5. Молочки правки однос. Овај однос се заснива између чифлик-сајбије и чифлигара-момока. За разлику од кесимџиског и исполџиског правног односа, где се чифлик-сајбија појављује само као поседник чифлика без нужног живог и мртвог инвентара, у овом односу чифлик-сајбија наступа као власник и ових средстава пољопривредне производње: за обављање исте њему je потребна још само радна снага, и он њу налази у момоцима. За разлику од кесимџија и исполџија, момоци немају никаквих средстава за производньу, већ су то сеоски пролетери, који поседују само своју радну снагу, коју „продају“ чифлик-сајбији, или, тачније речено, коју у највећем броју случајева замењују са чифлик-сајбијом за одговарајућу количину намирница. Ове две чињенице показују да je момочки однос, уствари, већ доста одлучан прелаз од феудалног ка капиталистичком начину пољопривредне производње, али да то још увек није капиталистички однос пре свега због јаких примеса ванекономске принуде (о којима he бита речи у даљем излагању) и због плаћања у натури које није еквивалентан за уложену радну снагу. Момочки правки однос се уобличава кроз уговор о раду. Овим уговором чифлик-сајбија се обавезује да „плати“ момоку одговарајући „ак“ (момочку „плату“), а момок да ради чифлик-сајбији све послове које он или од њега овлашћено лице нареди. Из овог уговора чифлик-сајбија стиче право да захтева од момока у уговореном року да ради послове које он нареди (разуме се, то су пољопривредни радови на самом чифлику, који чифлик-сајбија у овом случају обрађује у сопственој режији), а момок стиче право на „ак“. Момочки ак се плаћао у натури (врло ретко у новцу) и износио je неколико товара жита (обично више ражи и јечма, a мање пшенице), нешто соли, петролеума, опанака, варива и др. Ретко je

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА