Анали Правног факултета у Београду

обрађивао преко исполичара), да je свака парцела претстављала комплекс земље довољан да буде обрађиван од једне исполџиске породице која je била прилично велика (ретко je кад имала мање од двадесет чланова) и са доста стоке. Те су се парцеле у неким селима Прилепског среза називале „мулк“. (Откуда je тај назив дошао анкета није утврдила. Али je већ на први поглед јасно, да „мулк“ у овом смислу и мулк у смислу приватне својине шеријатског права јесу две сасвим различите ствари.) Семе je по правилу давао чифлик-сајбија. Али, анкета je забележила и такие случајеве да je чифлик-сајбија давао семе, али га je пре поделе произвола „вадил од купот“, тј. узимао натраг. У случају неродице или уништења сетве од елементарних непогода семе je набавлзао чифлик-сајбија. „Созбу без мамеле“ исполџија je узимао приликом ступаньа у исполџиски однос и враћао jy je приликом престанка овога односа, Тај бескаматни зајам био je нужан исполџији: или да врати ранији такав, узет од ранијег чифлик-сајбије са ким je био у исполџиском односу, или да попуни свој инвентар (па je због тога врло често даван у натури например у воловйма, а прерачунаван за враћање у новцу) или да прехрани своју породицу до нове жетве (па je због тога често даван у житу и другој храни, a враћан у новцу). Параспур je одређена количина земље, обично мала, коју je чифлик-сајбија давао исполџији, да овај последњи исту обради и да принос са ње припадне самом исполџији. То je обично било најбоље парче земље, које je одабирао сам исполџија. Неке чифликсајбије су дозвољавале исполџији на параспуру да сеје културе по свом нахођењу, а неке само оне које не сеје на осталој земљи. Чифлик-сајбија има право на бази овога уговора да добије половину приноса, добијеног као резултат обраде земље од стране исполџије. Подела приноса се вршила „на гувно“. Али, пре него што се приступило подели, вадио се „спахилак“, то јест десетак. Делили су се по правилу сви производи, осим сламе и ређе граора, који су остајали исполџији. Исполџија се овим уговором обавезује да обради добијену земљу, да да половину приноса чифлик-сајбији и да му врати „созбата“ по престанку исполџиског односа, a ређе да обради бесплатно парче земље, са кога би принос припадао само чифлик-сајбији и које се звало „чифлик-сајбиски параспур“. Исполџија je исто тако био обавезан да остави земљу по престанку овога односа у онаквом стању, у каквом jy je добио. За разлику од кесимџије који je кесим морао дати чифлик-сајбији у сваком случају, исполџија није имао никаквих обавеза према чифлик-сајбији у случају да принос пропадне услед неродице или других елементарних непогода. Штавише, исполџија je имао права

205

ПРИЛОЗИ