Анали Правног факултета у Београду

266

АНАЛИ ПРАВКОГ ФАКУЛТЕТА

прописа од стране републичких органа он je дао федерацији право да контролира то поштивање. Ту контролу врши Савезно извршно веће (чл. 79 ст. 1 тач. 1) уз помоћ савезних државних секретаријата. Савезном извршном већу дато je, пре свега, право да обустави извршење уредаба и других аката републичког извршног већа, ако су y супротности са савезним законом или савезном уредбом. Ако републичко извршно веће није сагласно с таквом одлуком Савезног извршног већа, може питање изнети пред Савезну народну скутгштину да о њему одлучи (чл. 89 ст. 1 и 2). Њему je, затим, дато право да захтева од републичког извршног већа да укине или поништи акт републичког органа управе који je супротан савезним прописима (чл. 89 ст. 3). A да би Савезно извршно веће могло вршити то своје право, Уставни закон ставио je y дужност надлежном савезном државном секретару да то вијеће упозорава на акте републичких органа управе који су y супротности са савезним законом и друтим савезним прописима, и да му предлаже предузимање мјера на које мма право (чл. 95, ст. 2). A самсм државном секретару дао je право да y оквиру своје надлежности поништи или укине незаконите акте одговарајућих републичких органа управе, донесене y пословима из искључиве надлежности федерације, којих je извршење савезним законом или савезном уредбом пренесено на републичке органе (чл. 95 ст. 3).

Контролу поштивања савезних закона и других савезнпх прописа од стране народних одбора Уставни закон je поверио републичким органима. To произилази из опће одредбе Уставног закона, по којој републички органи имају право надзора y погледу законитости рада народних одбора (чл. 8 ст. 2). A садржај тога права, као и садржај других права републичких органа према народним одборима утврђују ce законом (чл. 8, ст. 1). 3. Од интереса je, међутим, да je Савезни Уставни закон поставио и правило, по коме ce и извршење републичких закона дијели између републичких органа и народних одбора. И то je он учинио због тежње ка децентрализацији и јачању улога народних одбора. Али je он тиме уједно и на тој страни ограничио право самоорганизације народних република. По њему, републички органи управе непосредно извршују републичке законе и прописе републичког извршног већа, када je то прописано y републичком уставу или y републичком закону. A када то није учињено, извршују их непосредно народни одбори (чл. 111, ст. 2 и 3). Међутим том одредбом савезног Уставног закона право самоорганизације народних република није много ограничено, будући да je ипак народним републикама остављена слобода да y својим уставима и законима повјеравају, када хоће, извршивање својих закона и прописа својих извршних већа својим управним органима.