Анали Правног факултета у Београду

268

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вом дијелу. Али то није све. Већ je Устав од 1946 прописао нека основна начела и с обзиром на начин рада свих судова, па тако и судова народних република. Осим тога он je целокупно питање уређења свих судова и питање судског поступка ставио y искључиву законодавну надлежност савезне државе (чл. 44, ст. 2 тач. 22). Уставни закон није y томе погледу ништа измијенио. Он није укинуо основна начела која je прописао Устав од 1946 о начину рада судова, a изричито je и он целокупно питање уређења свих судова и питање судског поступка ставио y искључиву законодавну надлежност савезне државе (чл. 15, ст. 1, тач. 5,а).

Ш

1. Савезни Уставни закон донио je, с обзиром на примјену федеративног начела, највеће промене y вези са суделовањем народних република y вршењу власти савезне државе. По Уставу од 1946 наша Савезна народна скупштина била je састављена као досада и y свим другим федеративним државама од два дома, Савезног вијећа и Вијећа народа (чл. 52), У првом су ce налазили заступници који су претстављали цијели народ Југославије, и зато су ce бирали по један на одређени број ставновништва (чл. 53). У другом дому налазили су ce заступници који су представљали народне републике и аутономне јединице. И они су били бирани непосредно, али y једнаком броју y свим народним републикама (по 30) a y нешто мањем y аутономним јединицама (20 односно 15 чл. 54). Тако су народне републике и аутономне јединице биле y могућности да као такове суделују преко својих претставника y томе дому Савезне народне скупштине y одлучивању о оним питањима која je савезни Устав резервирао за савезну државу и ставио y надлежност Савезне народне скупштине, a нарочито y одлучивању о ревизији савезног Устава и y доношењу савезних закона, и то по начелу равноправности. To je досада био и разлог постојања таквог другог дома y свим федеративним државама. Домови Савезне народне скупштине били су по томе Уставу потпуно равноправни. To значи да je за одлучивање о свим питањима, за која je била надлежна Савезна народна скупштина, бкла потребна њихова сугласност. На тај je начин претставницима народних република и аутономних јединица y другом дому била дата пуна могућност да ефикасно суделују код одлучивања о оним питањима која je Устав ставио y надлежност Савезне народне скупштине.

2. Уставни закон од 1953 сасвим je изменио састав Савезне народие скупштине. Прво je установио y њеноме склопу један сасвим нови дом, Вијеће произвођача. Затим je ранија два дома спојио y један под именом Савезног вијећа. Тако he још увијек y саставу Са-