Анали Правног факултета у Београду

ПРИКАЗИ

481

четку регулисала међусобне односе патриција следило би да су односи између самих патриција остали непромењени и свирепији него су били односи између потлачених плебејаца и њихових експлоататора. To питање je озбиљније обрадио Либтов. (стр. 155 сл). По њему, при аброгирању нексума забрањено je убијање и продаја дужника, ослобођени су они дужници који су „nach besten Kräften mit Hilfe ihrer bona die Befriedigung ihrer Gläubiger versucht zu haben’'; забрањен je нексум и забрањено je ропство због дугова. Тиме je Либтов y знатној мери исправио мишљење Хушкеа о тумачењу Вароновог текста: et omnes qui bonam copiam jurarunt, ne essent nexi. dissolut! (9). Леви - Брил ce није детаљније задржао на том питању. Донео je само непотпуно објашњење да je нексум аброгиран услед опадања религиских веровања и формализма (стр. 115). У целини, све три студије о нексуму доказ су да je историографија нексума пошла новим путевима, доказ су да y скоро време иожемо очекивати даља напредовања и детаљно решавање свих питања из историје нексума. To решење биће пронађено y сагласности са економским развојем Рима, a самим тим и y сагласности са сачуваним изворним материјалом који je због својих празнина и: врло различитог методског приступања његовој анализи био извор многих тешкоћа. Уочавање потребе економско-друштвене подлоге нексума најважнији je резултат који су донеле нове студије о нексуму. Други важан резултат je и покушај који ce oceha y наведеним студијама да ce пронађу додирне тачке између разних хипотеза које су досада' сматране као дијаметрално опречне; a један од важних резултата je и тај пгто ce y готово свим новијим радовима о нексуму питања његове суштине углавном посматрају истогетно, везују ce, ближе или даље, са питањима кредитних одиоса. Ta пстоветност постоји и код многих других питања, тако да ce озбиљна размимоилажења засад могу констатовати само при обради питања структуре и функције нексума.

Др

Иво Пухан

Marc Réglade: VALEUR SOCIALE ET CONCEPTS JURIDIQUES. Norme et technique. Etude de Philosophie du Droit et de Théorie générale, Paris, 1950 129 p.

Аутор дела, бивши декан Правног факултета y Бордоу, ученик проф. Дигија и Бонара, желео 6и, како сам каже, да овим кратким изводом (précis) из филозофије права и опште теорије права, цопуни проф. Бонара, као* што je овај, са своје стране, унео извесне допуне y Дигијево учење. Стога ставл>а себи y задатак да пре свега прецизира појам објективне вредности, која je y области права друштвена вредност, њен апостерјорни карактер y утицај који она врши на формирање и садржину правних појмова: нормативних (субјект права, субјективно цраво) и техничких (формални извори права, способност, овлашћење, правни акт и санкција). Сходно овоме, књига je подељена y два дела: први под насловом „Појам права' 1 и други под насловом „Правни појмови везани за појам права.'’ У почетку првог дела, пошто je одбацио примену априорних појмова и указао на значај непосредног посматрања и искуства за

(9) Varon, De lingua latina 7, 105 (Goetz-Schoell, S. 122).