Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

Revue d’economie politique. Mai-Juin 1953. Robert Goer Girey: Salaires et inflation depuis la seconde guerre mondiale. У једној опширној студији, пропраћеној многим статистичким подацима и богатом литературом, писац излаже низ практичних и теориских економских проблема и приказује нам како ce они постављају y западном свету. Савремени теоретичари инфлације све више посматрају ово питање y вези са скоком цена и најамнина, тако да ce економска мисао и економске чињешпде сусрећу. Писац не улази y решавање спорних питања. Он усваја дефиншдију инфлације професора Франсоа-Перу. Проблем најамнине и инфлације изложио je y својим разнтш аспектима. За емгтириске и статистичке податке он велв да су недовољни. Због тога цео проблем проучава на основу опсервацше седам западних земаља. Изучавани су. пгрво, питање најамнина и цена на велиио. затим однос најамнина и трошкова за издржавање. Изложене су значајне анализе из којих видимо, и y једном и y друтом случају, да je коефицијенат корелације стално позитиван и да све више тежи да ce приближи јединици, a да коефицијенат регресије испољава сложеност овог питања. Из свих изучавања и дискусија произлази да постоји тенденција оживљења старе квантитатавне теорије новца y виду ..квантитативног појма“ најамнине. Због тога писац y овом раду сву пажњу уоредсређује прво, на инфлационкстичхо кретање најамнина и друго, на одлучујуће факторе притиска најамнина. Истакнуте су мисли многих познатих теоретичара по овим гштањима и наведени су бројни примери из савремене привредне технике и праксе. У првом делу писац заступа мишљење да не треба тражити узрочну везу између инфлације и пораста најамнпна, већ да треба вршити испитивања о утицају најамнина с једне и најамних радника с друге стране y процесу инфлације, то јест изучавати последице повећања трошкова и повећања прихода. Врло су разноврсне ситуације анализиране, на.име; уколико je повећање продуктивности претходило или следовало порасту најамнина, па онда уколико je пораст најамнина компензиран другии чиниоцима и најзад како ce он одражава y појединим секторима гтривредног живота. Писац je затим изложио односе између кретан>а прихода најамних радника и пораста или смањења потрошње. У другом делу ce детаљно расправља о мнтервенциЈИ државе по питању блокирања или прилагођаваша најамнина кас и о улози појединих организованих тела, поглавито радничких сибдиката. Нарочито je подвучена теза неокласичара по којој пораст вајамнина не повлачи неминовно за собом незапосленост. У заЈ«вучку ове критичке студије, о најамники и инфлацији после Доугог светског рата, писац вели да je узалудно тражити лека инфлр,-