Анали Правног факултета у Београду

278

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ство. Према томе, ако y анализи облика државног уређења једне државе код њених саставних јединица откријемо елементе државности, онда ћемо имати пред собом облик федеративног државног уређења; нема ли ових елемената, нема и федеративног државног уређења. Федеративног државног уређења неће бити ни онда кад саставне јединице једне државе имају извесна, и то прилично широка и значајна самоуправна права. У таквом случају имаћемо пред собом облик унитарног државног уређења са развијеним системом децентрализације (самоуправе). Најопштије посматрано, између федеративног државног уређења и развијенијег децентралистичког, самоуправног система једне унитарне државе постоје извесне сличности, нарочито y погледу конкретних права која имају државе-чланице y појединим федеративним системима и извесне више самоуправне јединице y појединим унитарним државама. Тако посматрано, може ce и федеративно државно уређење сматрати једном врстом децентрализације (самоуправе). Али, оно што битно одликује федеративно државно уређење од самоуправе y обичном смислу речи, то су обележја државности саставних јединица федерације. И y анализи облика државног уређења наше земље треба исто тако поћи од ових основних поставки о федерацији и с обзиром на \ њих одговорити на питање какав je стварни облик нашег државног уређења, тј. да ли je наша држава стварно федерација y државноправном смислу речи, или пак je no својој суштини наше државно уређење унитарно са специфичним системом унутрашње самоуправе. Одговор на ово питање зависи y првом реду од начелних погледа на федерацију као облик државног уређења, као и на њене основне проблеме. 11. Основни камен спотицања y изграђивању становишта y питању јесу ли саставне јединице федерације државе или не, претставља питање суверености y федерацији. Ово питање je y последње време предмет живих расправа и y нашој правној науци. Непосредно после доношења Устава ФНРЈ и устава народних република код нас су преовладавала становишта да су народне републике државе и то суверене државе. Ова становишта су више полазила од слова уставних текстова него што су давала неко теориско објашњење суверености y нашој федерацији. Уколико ce покушавало да ce да неко теоретско објашњење, онда ce полазило од категоричког и априорног одрицања свих буржоаских теорија и некритички ce примала владајућа теорија y правној науци СССР-а о самоограниченој суверености република и пренесеној суверености савеза. Данас ce код нас углавном могу срести следећа становишта: 1) јединице федерације нису суверене, па према томе нису ни државе; ~оне ce зову државама из разлога политичког опортунитета“, оне су уствари „обични делови неке државе с високим ступњем аутономије само-