Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД часопиСа

495

шњем ставу Комисије за реформу закона о грађанском поступку, нагиње другој концепцији. Ова комисија предлаже уместо кривичне санкције увођење astreinte, „грађанскоправне новчане казне претећег карактера“ y корист државе, уместо y корист повериоца као досад, сразмерне броју дана задоцњења, предвиђајући могућност ревизије с обзиром на држање дужника. Аутор критикује овакав став Комисије побијајући гледиште да je astreinte приватна казна која неоправдано обогаћује повериоца. Није опортуно прибегавати интервенцији државе између повериоца и дужника све док извршење облигадије може да буде осигурано принудним мерама приватног права. Astreinte je no својим циљевима везана за теорију облигација и она налази своје оправдаше и објашњење y бољем извршењу облигација. Предлог Комисије, по мшљењу писца, далеко je од тога да претставља напредак; напротив његово усвајање претстављало би назадак. Vu-Van Mau; Забрана поклона за случај смрти (прилог студији утоворног наслеђивања). Аутор претходно напомиње да, упркос и практичног и теориског значаја проблема, y француском праву y последње три четвртине века нема ниједне научне и систематске студије. ниједне докторске дисертације, која би ce односила на материју поклона за случај смрти. Анализирајући чл. 983 Code civil-a y вези са чл. 731 Code civil-a, аутор долази до закључка да, упркос строгости формулације члана 893, који прописује да ce не може располагати без накнаде на неки други начин осим. тестаментом и поклоном међу живима. y савременом фрапцуском праву ипак постоји и начин располагатва без накнаде y облику поклона за случај смрти, као прелазна установа између легата и шжлона међу живима. Ова ce установа јавља и као опозиви и као неопозиви поклон за случај смрти. Као опозиви поклон за случај смрти јавља ce као; а) поклон за случај сшзти приликом или после закључења брака. и б) поклон за случај сигрти остварен путем уговора y корист трећих (напр. осигурање живота y корист преживелог брачног друга, путем отварања рачуна y банци y корист неке особе која ће га моћи користити тек кад поднесе доказ о смрти оставиоца). Ово су, по мишљењу аутора, срећна ублажења сувише категоричнот чл. 893 Code civil-a. Али не само судска ггракса, него и сам законодавац je несвесно (аутор наводи примере) извео на плавну сцену нове облике располагања без накнаде које ie хтео избећи, сипајући „старо вино y нове мешине“. На крају аутор извлачи закључак да y савременом француском праву ипак постоји поред тестаменталног и закоиског и трећи начин наслеђивања уговорно наслеђивање. Свеска затим садржи библиографију дела из грађанског права, као и дела, из права, упоредног права и права страних земаља. Из Француског права библиографија обухвата: општа дела са кратким белешкама. затим дела из области: лица и породично право, облигације и посебни уговори, својина и друга стварна права, наслеђе и поклони, грађански поступак, међународно приватно право. трговинско право, поморско право, ваздухопловно право, кривично право, јавно право, и финансиско право. Скоро половина ггростора овог броја посвећена je счдској пракси француској и овога пута швајцарској, и то; из области лица и породично право брр.чпп n вачбпаччо; vceoieTße и позакоњеше; пазвод брака, ништавост брака, имовински однос брачних другова (Gaston hagarde); из области облигација: грађанска одговорност (штета материјална и морална; кривица одговорност за лич-