Анали Правног факултета у Београду

ПРЕГЛЕД ЧАСОПИСА

497

уговори ce могу закључивати само пре склапања брака и њима ce заснивају непромењиви и трајни имовински односи између брачних другова. Међутим, уговор између брачних друтова закључује ce само за време трајања брака. У овој студији ce управо ради о овој другој врсти утовора. Уговори између брачних другова су били често предиет пажње правне науке. Најновији развитак y француском праву, учинио je, с обзиром на непотпуну пословну способност удате жене y франдуском праву, да питање утовора између брачних другова постане опет предмет проучавања. Пошто je укратко изнео 'схватања о установи утовора између брачних другова и попгго je осветлио питања на којима ce теорија и позитивна права разилазе, аутор приступа изналажешу општег критеријутиа за пуноважност уговора између брачних другова. Почевши од реформе из 1938 године, којом су удате жене добиле скоро пуну грађанску пословну способност y француском праву, развој још није довршен, јер жена не може са својим мужем правити све оне уговоре које може са трећим лицима. По писцу, способност уговарања између брачних другова изгледа као друта неопходна етапа развоја. Питање опште способности удате жене треба посматрати y таквој његовој новој целини. Природно je да ce пословна способност жене не посматра са две стране, с једне окренута према трећим лицима, с друге према брачном другу. И за једну и: за другу страну нужно je увести један исти критеријум пуноважности правних послова брачних другова. To, према писцу није више гштање пословне способности. Опште правило за пуноваашост уговора између брачних друтова треба да буде сагласност и; поштовање духа и прописа установе брака, којој ови утовори треба да буду подређени и да воље брачних другова буду ограничене одредбама брачног права као одредбама јавноправног карактера. У материЈи уговора између брачних другова, по мишљењу писца долази ce или до измене уговора или до измене брака. He може уговор између брачних другова сачувати карактер уговора између трећих лица a да ce y извесној мери не измене брачни односи. И обратно, ако ce хоће, као што je то нормално, да ce сачувају принципи брачног права, уговор између брачних другова мора да изгуби извесне црте свог обичног правног режима, прилагођавајући ce односима брачних другова. У овом суочавању правила уговора и правила брака, који ce no писцу једни другима супростављају, може ce једино бирати и то бирати установу брака: нека утовори не разједине оно што je брак ујединио. На крају аутор предлаже француској комисији за ревизију Code civil-a да y свом пројекту јасније и детаљније обради питање сагласности уговора између брачних другова и принципа брачних односа. Овај број часописа затим садржи библиографију дела из области француског грађанског права и помоћних дела из области кривичног права, јавног права, финансиског права, као и библиографију упоредног права и права Белгије и Турске. Половина броја и овога пута je посвећвна француској грађанскоправној пракси и то: из материје лица и породично право: име, грађанско стање, позакоњење, усвојење, развод брака, пословна способност и имовинскл брачних' другсва fGaston Lagarde); из материје облигација и посебних уговора: класификација облигација; грађанска одговорност (штета, кривица одговорност за личну радњу, за радњу трећих лица, за ствари; узрочна веза кривица оштећеника, виша сила. радња трећег лица; доказ; подношење тужбе; резултати тужбе; утовор о одго-ворности; осигурање од одговорности) ; престакак облкга-