Анали Правног факултета у Београду

линденског устанка (1903 —1908)” a : кореферат по истом питању под- i нео je професор Др. Фердо Чули- i новић. б) Катедра за Грађанско право са међународним приватним пра- ; вом. Прочитан je реферат профе- i сора Др. Борислава Благ-ОЈввића (Београд) ~Правни проблеми осигурања код нас” a кох>еферате су : поднели професор Др. Бладислав Брајковић (Загреб) „Основне карактеристике правних института поморског оситурања“ и Др. Владимир Капор (Београд) „Проблем обавезног осигурања y жељезничком саобраћају код нас”. Реферат и оба кореферата штампани су y овом броју „Анала”. в) Катедра Економских наука. Професор Др. Драго Крндија (Сарајево) поднео je реферат „О појму националног дохотка”, a професор Др. Рудолф Бичанић (Загреб) кореферат о истом питању. г) Катедра Државног и међународног јавног права. Професор Др. Јурај Андраши (Загреб) поднео je реферат „О Европској унији”, a професор Др. Владислав Вавпетич (Љубљана) реферат „Утицај друштвених промена код нас на неке основне појмове управе”. Усмени кореферат о овом питању поднео je професор Др Никола Стјепановић (Београд). д) Катедра Кривичног права. Доцент Др Јанко Таховић (Београд) поднео je реферат „О појму службеног лица”, a кореферат предавач Панто Марина (Скопље). У свим катедрама и по свим рефератима и корефератима учествовали су y дискусији скоро сви учесници конференције. На завршетку свог рада пленум Пете интерфакултетске конференције правних ФНРЈ y Скопљу донео je следећу Резолуцију ; Пета интерфакултетска конференција правиих факултета ФНРЈ, одржана y Скопљу од 5 до 10 октобра 1953 године, пошто je расправљала о проблему научно истраживачког рада на правним факултетима и о другим питањи-

ма на дневном реду, као и о извршењу одлука Четврте интерфакултетске конференције, утврђује; 1. да су празни факултети радећи y смислу ранијих одлукај, a посебно одлука Четврте интерфакултетске конференцкје, учинили видан напредак y настави, утврдивши наставне планове и програме и ускладивши их међусобно; 2. да су даље развили слободу науке и проширили самоуправљање факултета; 3. да су y великој мери прилагодили режим студија начелима слободног студирања; 4. да су и y научно-истраживачком раду, a нарочито y спремању и објављивању уџбеника, скрипата и предавања, покааали успех упркос великим материјалним тешкоћама; 5. да су y много већој мери сарађивали са надлежним органима y припремању нових правнкх гтрописа и да су наставници факултета живо учествовали y јавном и културном животу. Међутим, и поред наведених успеха, конференција утврђује да je y свим поменутим правцима потребно развити још веће напоре ради постизања трајнијих и значајнијих успеха, y коме цил>у треба пре свега потпуно извршити одлуке Четврте интерфакултетске конферендије. Посебно што ce тиче научно истраживачког рада, конференција утврђује да главни део задатка на том пољу (изградња научног система , појединих грана нашега позитивнога права и научна припрема будућег права) остаје да ce тек уради. Да би ce ови задаци могли извршити, конференција утврђује да jé’ потребно: 1. да ce остане при утврђеном наставном плану како би ce њего, ва вредност проверила y пракси, ■ при чему ce препоручује увођење - y наставу предмета Социологија; 2. да ce наставе напори y правцу I обезбеђивања јединства наставе - путем ближе сарадње факултета,

503

БЕЛЕШКЕ