Анали Правног факултета у Београду

Професор Др Горичар, објашњавајући питање да ли наше републике треба да буду суверене, указао je на то да ce код нас не може говорити о федерацији a да ce не говори и о националном питању. Подвлачи да оно што даје обележје процесу државно-правне интеграције код нас јесте радничка класа. Е. Димитров напомзгње да ce заиста код иас појам радног народа појављује као чинилац за оцену федерације. Међутим истиче да постојаше друштвене својине над средствима за производњу не значи да републике можемо данас сматрати као друштвену заједшоду a не као државну оргаш-гзацију. Напомиње да на пример Уставни закон HP Словеније изричито одређује да je Народна скупштина Словеније претставник суверености словеначког народа. Републичке народне скупштине не могу ce сматрати нижим оргажима Савезне народне скупштине. Народне републике могу да не усвоје извесна начела Савезног устава. Зато ce појављује питање постоје ли правна средства да Савезна скупштгша реши ова питања, или ce тада појављује политичко питање. У погледу Већа народа мисли да оно може бити реалан чинилац a не само формалног карактера. Др. Л. Вавпетич y вези са питањем суверености република поред осталог дотакао ce и питања самоуправљан>а друштвених колектива. Истиче да ако je самоуправљање друштвених колектива израз суверености радног народа, онда je немогуће замкслити да нема суверености народа јер je народ свакако колектив који je суверен. Др. Н. Стјепановпћ истакао je да Савезни органи правно имају вишу односно јачу вољу од републичких органа. Са друиггвене тачке гледишта ухазао je на значај свесних напредних политич-Iшх снага наше земље које повезују и дају чврстЈшу нашој фе-

дерацији као заједници. без обзира на широку децентрализацију. _ А. Салчић сматра да су наше републике правно ограничене, што указује да оне нису суверене, алл ce не слаже са мишљењем да републике и поред тога треба сма l трати државама. Мисли да треба наћи други израз. Др. Ф. Чз*линовЈгћ ce ne слаже са мишљењем Др. М, IЛнудерла и Др. Р. Лукића да републике нису суверене и сматра да би то значило да наше држава није федерација већ унитарна држава са децентрализованом организацијом. Негирати сувереност држава чланица, по прсф. Др. Чулиновићу, значз! негирати федерацију. Говорити да нема суверености држава-чланица значи говорити о перспективи која ce мисли да оствари y далекој будућности. Национални суверешггет није само морално-политичког карактера већ je сувереност израз највише и фактичке и правне власти. Ограничена je сувереност не само држава-чланица већ и савеза јер су државе-чланице пренеле добровољно део суверености на савез. После завршене дискусије о питању примене федеративног начела y Савезном уставном закону, претстазници свих факултета поднели су своје извештаје о научно-истражlшачком раду на својим факултетима. Извештаји, гледишта, питања и предлози изнети y дискусији о научно-истраживачком раду послужили су као материјал за резолуцију коју доносимо на крају ове белешке. Извештај о извршењу закључака Четврте интерфакултетске конференције одржане y Сарајеву, маја 1952 године, поднео je професор Др. Стсван Јакшић (Сарајево). Друти део рада конференције обављен je no катедрама: a) Катедра Историје државе и гграва. Доцент Александар Христов (Скопље) поднео je реферат „Развој револуционарног покрета il власти y Македонији после И-

502

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА