Анали Правног факултета у Београду

рочита материјална основа, те je одлучила да једна делегација конференције оде код надлежних савезних органа и образложи следеће потребе правнлх факултета: 1. повећавање броја наставника и асистената како би ce могла развити настава, a нарочито научно-истраживачки рад; 2. повећање плата наставницима, a асистентима, који почињу напуштати факултете због недовољних плата; 3. омогућавање набавке довољног броја књига, часоггиса и осталих потреба, како из иностранства, уз примену олакшида из конвенције о увозу предмета потребних за науху и просвету, тако и из наше земље; 4. омогућавање студија y иностранству асистентима и млађим наставницима ; 5. омогућавање одласка y иностранство наставницима ради учешћа на Конгресима и другим скуповима, као и ради студиског рада и одржавања предавања о нашем праву, уз обезбеђење равномернога учешћа свих факултета и наставника; 6. омогЈгћавање даљег студирања талентованим дипломираним правницима путем стипендија ради обезбеђења научног подмлатка. Врло добра организација конференције и гостопримство којим je Правно-економски факултет y Скопљу дочекао учеснике конференције употпуњени су исто тако добро организованом екскурзијом учесника конференције по Западној Македонији.

С. - Д.

IX међународни конгрес административних наука. (Септембра 1953 Истамбул) Овај конгрес као и ранија четири, организавао je Међународни институт административних наука (IIS А) који - са седиштем y Бриселу - постоји као стална установа од 1930 године. Први овакав Конгрес одржан je y Бриселу 1910, други y Бриселу 1923, трећи y Па-

ризу 1927, четврти y Мадриду 1930, пети y Бечу 1933, шести y Варшави 1936, седми (који je био заказан за јесен 1939 y Берлину, отказан због рата) одржан je y Берну 1947, осми y Фиренци 1950. Међународни конгреси ад;lинистративних наука старији су, дакле, од истоименог Института. Пре оснивања Института, од четвртог Конгреса, међународне конгресе административних наука организовала je стална међународна комисија за такве конгресе. „Административне науке” обухватају поред административног права и науке о администрацији научну обраду свих врста делатности јавне управе: привредне, финанскиске, здравствене, социјалне, просветне, културне и др. Задатак Института y Бриселу je да покаже развој административних наука, побољшање рада јавне управе, унапређење метода и технике рада административног пословања, развој и напредак међународне управе. "Институт прикупља материјале из свог круга делатности и врши њихову размену; организује сваке три године међународне конгресе, a y међувремену годишње радне конференције, зване „round table”. Од 1928 године излази y Бриселу, са прекидом за време рата, - од 1930 као орган Института тромесечни часопис „Revue internationale des sciences administratives”. Чланови Института cy: државе преко званичних делегата; стручна и надруштва - национална и међународна - као редовни колективни чланови; и редовни индивидуални чланови; десет и више чланова y једној земљи могу да образују националну секцију. Тако, Институт данас има око двадесет националних секција, близу двадесет држава чланица, неколико колективних чланова и преко 400 редовних индивидуалних чланова из више од 30 држава свих континената. Интересантно je навести да je принцип рада Института уопште, нарочито на конгресима и

505

БЕЛЕШКЕ