Анали Правног факултета у Београду

конференција.ма, повезпвање теорије и праксе, теоретичара и стручњака из праксе. Зато ce на његовим састанцима увек сусрећу на заједничком раду научни радниди и стручњаци-практичари. Од пре пет година, Институт има као радне организационе једршице два комитета: Научни и Комитет административне праксе, y оквиру којих ce ради на састанцлма Института. Институт je y блискрј вези и сталној сарадњи са Уједињеним нацијама (Економским и Социјалним саветом и Одељењем за јавну управу Дирекцпје за техничку помоћ УН), за чији рачун je досад спремио zi издао близу 20 брошура о проблемима администраиије (организација, методи рада, кадрови и др.). Ha IX Конгресу, 6-14 септембра 1953 y Истамбулу, било je заступљено 40 земаља и 5 међународних организација, са укуино око 300 учесника. Из наше земље било je пет учесника три делегата (професор Крбек, Вавпетич и Стјепановић) и два посматрача (Христов и Камарић). Дневни ред Конгреса je био врло обиман: 1) Међународно административно судство; 2) Четири конкретна случаја админитивног права n административног спора, упоредноправни преглед n дискусија о решењима унаггред датих правних ситуација; 3) Субвенција као средство управљања; 4) Адшшистратргвни проблеми y вези са извршењем програма економског развоја и техничке помоћи, тема која je била растављена на влше ужих проблема и расправљана y више група; 51 Буџет као програм рада владе; 6) Мере за стручно и морално уздизање службеника јавне управе; 7) Управа y области привреде и 8) Проблеми изградњо националнпх, интернационалних и супранашшналних службеника. Прве три теме биле су претресане y оквиру Научног комитета, друге три y оквпру Комитета административне праксе; послсдње две теме расправљане су

--------на заједничким седницама оба комитета. Осврнућемо ce на неке од тема; о осталим биће речи другом приликом или на друтом месту. Субвенције односно дотадије као елеменат финансиског, тачније буџетског система и као средство јавне управе, сусрећемо и од раније, али су оне y врло широкој употреби y разним видовима и облицима после Друтог светског рата. Секције IISA из земаља Бенелукса, на свом регионалном састанку биле су, прошле године, овом питању посветиле посебну пажњу, што je нашло свог одраза и y Институтовој ревији (№ 2-52). Отуд je дошла и сутестиja да ce ова тема стави на дневни ред IX Конгреса. О субвенцијама као пачину управљања y јавној управи поднео je вгоатак писмен, општи реферат проф. Ел. П. Селдрејерс (Белгија). Надионална реферата о овој теми приспела су само два; из Италлјеииз Јутославије. Зато главни референт нпје могао свој реферат дати y виду неког упоредног прегледа и уоппггавач>а, него као поставл>ање проблема и полазну тачку за сбраду питања субвенција на наредном састанку или састанцима Института. Он je дао елементе за дефиницију појма субвенције као начина управљања и саставио један упитник (од 13 питања са потпитањима) који би ce упутио свима националш»! секцијама и члановима на одговор. Ти одговори служили би као материјал за општи реферат и за дискусију. Селдрејерс сматра да под субвенцијама треба подразумевати само њихов новчани вид садржан y буџетима a не и давање y натури, y виду услуга или преференцијалних тарифа, ни разне облике прнкривених субвенција. Субвенција je, no њему, само оно новчано буџетско давање, које ce чини установи (пнституцији) y најшлрем смислу те речи, a не појединцима, и то једнострано и без накнаде односно- протпвуслуге, a y цгlљу da кориснику омогући односно ола-

506

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА