Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

507

кша вршење управних послова. Упитник о субвенцијама 6и садржавао, по Селдрејерсу, следеће; како ce назива y буџетима оно што je rope обележено као субвенција; појављују ли ce y отвореном или прерушеном виду; јесу ли online или специјалне, везане за прецизно одређен циљ; на који сектор друштвеног живота ce односе политички, економски, социјални, културни и сл.; каквим актима и по каквом поступку ce одобравају и непосредно кориснику додељују; какав je правни статус корисника; за коју врсту расхода ce додељују; да ли ce врши дискриминација y односу на кориснике са извесним схватањем (политичким и др.) или y погледу његове правне форме; по којим ce прнципима, нормама и поступку процењује износ субвенције; постоје ли прописи који забрањују или ограничавају кумулацију субвенција; које су обавезе корисника; да ли су за субвенцију везане још неке погодности и бенефиције корисника, односно обазезе даваоца субвенције; како je организована буџетска и друга финансиска контрола рада корисника; да ли она обухвата н»егов целокупан рад или само ону делатност која je везана за примљену субвенцију; постоје ли прописи који регулишу и органи који врше координацију предвиђања и додељивања субвенције. Вођена je жива дискусија о појму субвенције и о упитнику, na je решено да ce свакако настави проучавање овог проблема и да ce на бази Селдрејерсовог реферата и примедаба дискусије састави и разашаље упитник националним секцијама и другим члановима. Општи, управо уводни реферат о буџету као програму рада владе дао je Д. Ј. Геритсен, директор буџета y Министарству финансија Холандије. Поднета су и још три кореферата; А. Молитор (Белгија) —■ „Општа политика и функција буџета y држави”; Г. Стамати (И-

талија) и колектив Рачунског суда Француске y име француске секције Института под истим насловом као и главни референт. О развоју и садањем изгледу нашег буџетског система дат je на самом Конгресу, y дискусији, опширан усмени експозе и депонован рукопис кореферата. Главне мисли реферата и кореферата јесу следеће.. Знатно проширен обим и интензитет државне интервенције y области привреде и других друштвених односа (социјалнпх, културних и др.) j повећана непосредна активност државе на задовољењу друштвених потреба одразила ce свакако на буџету, и то гае само y правцу повећања његовог укупног износа, него и y погледу саме структуре буџета; мења се_ смисао, облик и садржај бу-Iџета. Поред стварних, правих расхода којима одговара неко примање y виду прибављања ствари или добивања услуга, јављају ce y знатној мери т.зв. „трансферки“ расходи „неправи” расходи којима не одговара никакво примање (социјалне и друге помоћи пензије, субвенције и др.)- Бурет постаје y рукама владе снажно оруђе помоћу кога може да утиче непосредно и посредно на укупну националну призводњу и расподелу националног дохотка, на обим имовине грађана, на унутрашњи и међународни положај националне валуте. Инвестиције из буџета вршене y великом обиму и y друге сврхе сем за опрему цивилних и војних органа и установа играју не само улогу инструмената привредне иего и социјалне политике. Државни буџет постаје буџет народне привреде, привредни план државе. С друге стране класични буџетски принципи јединства, универзалности, спецификације, неафектације прихода, принцип једногодишњег буџета и разликовање буџетске и рачунске године добивају сувише еластичну примену, уколико неки од њих y одређеним ситуа-