Анали Правног факултета у Београду

коју je толико везан. И ако ce данас на западу Европе ччне покушаји y празцу федерадије или боље речено интеграције, то je резултат свести, a не осећања свести о нужности тог процеса, да би ce обезбедио даљи мирни развитак. Зато je то шгого више славан подухват него емотиван, a истовремено, то je и разлог зашто та операција иде тако тешко. Предавање др. Клефенса пуно je кнтересантних факата и идеја. Он одбадује формалистичко и апстрактно прилажење проблему суверености, и y светској економици налази објашн>ен>е његовог савременог схватања. 2. Др, М. С. Мак Дагал, професор Јел - унгшерзитета: „Међународно право, сила и политика. Једно савремено схватање”. Професор Мак Дагал полази од данашњег стадија развоја међународне заједнице и неадекватности савремених теорија међународног права. Између два екстремна правца y међународном праву: јвдног који истиче техничка правила као руководећи фактор при доношењу међупародних односа и другог који истиче голу силу, предавач je покушао да нађе решење суштине међународног права. Покушај проф. Мак Дагала да чишћењем и комбиновањем постојећих теорија дође до позитивних резултата није успео. Његова излагања, често нејасна и сувише апстрактна, оставила су утисак недовршености, истраживања уствари y почетној фази. 3. Општи курс одржао je др. Ханс Келсен, професор Универзитета y Калифорнији. У уводном делу, предавач je изнео природу и технику међународног права као и његове основне функције. Аналогно познатој својој дефинидији права уопште, Келсен дефинише међународно право „као поредак принуде“. Ограђујући ce од питања порекла међународног права, urro je no његовом мишљењу задатак социологије, Келсен ce за-

држао на међународним санкцијама; репресалијама и рату. Веома живо, са много аргумената, Келсен износи правну кондепцију рата, историју доктрине о и неправедном рату и коначно даје критични осврт на ту доктрину. Најуспелије y његовом десеточасовном излагању било je објашњење рата на основу Повел>е Уједиаених Нација. Рат као једнострана акција je забрањен a такође и репресалије. Монопол силе резервисан je за Оргашгзацију уједињених надија али са тим y вези поставља ce питање да ли принудне мере које стоје на расположењу Савету безбедности имају карактер санкција, a са друге стране да ли принудна акција предузета од етране Уједгавених нација може бити окончана досад уобнчајеним начином окончавања непријатељстава мировпим уговором. Предавање проф. Келсена не претставља суштински ништа ново. Он остаје на позицијама „чисте теорије права” који je први пут развио пре више од четрдесет година. Али je његово предавање било пуно новог, веома интересантног чиЈвенччног материјала. Проф. Келсен je успео да сажето изнесе и повеже y органску целину централне проблеме међународног права. 4. Др. М. Ц. Еустадијадес, декан Правног акултета y Солуну и правни саветник Министарства иностраних послова Грчке; ~Нове тенденције међународног права одговорност и субјекпг међународног права”. Еволуција међународног права развиј£l ce данас Јчлавном y вези двају пробпема: одговорности и субјеката међународног права. Брига за поштова,њем људске личности предоминантни je мотив тих тенденција. Савремена пракса супротна je класичној доктрини да je држава једино субјекат међународног права, a и схватању једног дела савремених теоретичара да je појединац искључиво субјекат тог

510

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА