Анали Правног факултета у Београду

511

БЕЛЕШКЕ

права. Решење питања треба тражити између ове две крајности, Аутор веома успешно дефинише међународне преступе, a затим повлачи паралелу између одговорности државе и одговорности појединаца. Износећи докгринарну дискусију о питању директне акције појединца пред међународним форумима, проф. Еустадијадес закључује: појавом човека y међународно-правном поретку није нестала одговорност државе. Акција државе остаје база и y новој еволуцији, како y погледу одговорности тако и заштите права човека. 5. Др. H. Т. Гил, професор Правног факултета y Штокхолму; „Политички закон и међународно приватно право“. Инострана правна правила пред надлежним форумима примењују ce само као правила међународног приватног права. У принципу, могла би ce набројати правна правила једне земље која имају ефекат правила међународног приватног права. Али уствари, ситуација je ту отежана чињеницом да постоје изузетци y примени тих правила,изузеци који ce правдају природом конкпетних иностраних правила. Обично ce ту помињу два случаја: 1) када су инострана правила супротна јавној политици компетентног сћорума. и 2) када je инострано правно правило политичко правило те земље. Напр. разни Фискални закони, закон о конфискацији и сл. a шта су уствари политички закони? To су закони који немају за цшв регулисање односа гшиватних лица, већ служе интересима законодавца. У споровима са елементом иностраности, судови одбијају да примене законе те врсте, 06јашњење зашгго их не ппимењују je просто: инострана правна правила примењују ce само као правила међународног приватног права. Политички закони припадају сфери административног или фискалног права, укратко јавном праву. A међународно приват-

но право бави ce само приватним a не и јавним правом. 6. М. Г. Сосер Хал, професор универзитета y Женеви: ~Коришћење међународних река y индустријске сврхе”. Због многоструке употребе водених путева (пловидба, риболов, наводњарање, хигијенски цил>еви, индустриска употреба итд.) различитих политичких географских, топографских и економских позиција, различитих ефеката које производи ова мнотострука употреба водених путева на ток и хемиску композицију воде, веома je тешко одредити општа правила међународног права на том пољу. Она варирају y зависности од величине воденог пута и његовог природног тока. Аутор je изнео нека традиционална правила, a затим ce осврнуо на статус водених путева према унутрашњем праву еврбпских земаља. TljJeдавачу je пошло за руком да на веома интересантан и документован начин изложи ово слбжено питање. 7. М. А. Фердрос, професор Правног факултета и ректор Универзитета y ТЗечу; .'.Идеја смернице Организације Уједињених нација.“ На веома популаран начии проф. Фердрос изложио je принципе на којима данас почива мир и безбедност (забрана прибегаванча сили, поштовање права и правде, толепанција и добро сусетство, поштовање права човека итд.ј 'као и принципе y поглецу успостављања међународног мира y случају агресије. Проф. Фердрос ограничио je своја излагања на тумачење одговарајућих чланова Повеље, не улазећи уопште y исгтитивање узрока који су Mebv народној организанитч лапи баш тај смер. Он je такоће пропустио да два основна циља Уједитвених нација олржавање мипа и безбедности. анализипа y светлости послератиих догаћата. 8. Лр. М. М. Буркен, проф. Универзитета y Женеви: „Један покушај организовања Европе Св.