Анали Правног факултета у Београду

280

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дан и неодељив елеменат од појма државне власти. Сувереност као фактичко својство државне власти постоји независно од тога да ли je уставним одредбама изричито нормирана сувереност државе. С друге стране, власт једне државе биће несуверена, и поред тога што би je евентуално уставне норме проглашавале сувереном, ако je она фактички правно ограничена. Као што код унитарне државе није неопходно да сама држава односно њена власт буде изричито y уставу проглашена сувереном, исто тако то није неопходно ни код федеративно уређење државе, ни y погледу савеза ни y погледу државе-чланице савеза. Према томе, сваки покушај да ce негира сувереност држава-чланица федерације само на основу тога што било савезни устав било устав чланица федерације изричито не спомињу сувереност јединица федерације треба унапред напустити. Да ли власт једне државе има својство суверености или не, не може ce утврдити на основу слова устава.

Највећи број правних теоретичара признаје постојање суверености y федерацији. Спор ce води једино око тога чија власт, тј. да ли власт савеза или власт чланица савеза поседује својство суверености. Полазећи од конкретних односа y појединим федерацијама, као и од посебних политичких циљева, једни аутори су признавали сувереност савезу, друти чланицама савеза, док су je трећи делили између њих. У крајњој линији, признајући својство суверености само савезу, једни су долазили до признавања својства државе само y савезној држави, до одрицања државности чланицама савеза и свођење федерације на врсту унитарне државе; признавајући својство државности само чланицама савеза, друти су долазили до одрицања државности савезу и свођења федерације на cases држава; становиште о подељеној суверености противречи самом појму суверености. Исто тако и теорија совјетске правне науке о пренесеној суверености, тј. о делу суверености који републике преносе на савез, теоретски консеквентно посматрана доводи до одрицања својства суверености савезу, нарочито ако притом републике стварно имају право ништења одлука највишег савезног органа иступањем из федерације и повлачењем на савез пренетог дела суверености; y крајњој линији ова теорија посматра федерацију као савез држава. Остављамо по страни то што je стварност федеративних односа y СССР-у дијаметрално супротна овој теорији и што СССР претставља до крајњих граница централизовану државу. Први основни недостатак свмх ових теорија своди ce на мехапичко, симтицистичко гледање на федеративпо државно уређење. Савез и државе-чланице савеза посматрају ce кроз призму унитарне државе. Притом ce савезна држава и држава-чланица савеза посматрају као да су две посебне државе и једна другој ce супротстављају, надређују и Друго, федеративни односи ce посматрају кроз призму постојања двеју посебних државних власти са