Анали Правног факултета у Београду

највиши органи власти јединица савеза претстављају само ниже органе највиших савезних органа, a да ce номинално федеративно уређење своди на облик унитарног државног уређења. Отсуство правних принудних средстава y односу на највише органе власти и јединица савеза јесте основно обележје федеративних односа и гранични камен између федеративног система и система унутрашње самоуправе једне унитарне државе. Основ за предњу поставку нарочито нам даје анализа односа између савезних и републичких органа y нашем уставном систему. Тако, чл. чл. 100 —112 савезног Уставног закона односе ce на основе републичке организације власти. Обично ce ове одредбе наводе као примери ограничења права народних република да саме одлучују о организацији своје власти, чиме ce тобож задире y њихов домен суверености. Међутим, ако доследно правно анализирамо ове одредбе, чини нам ce да не би морали доћи до таквог закључка, и то из следећих разлога: а) ове су одредбе по свом карактеру начелне одредбе ano својој суштини су исте природе као и одредбе савезних општих закона; ове одредбе непосредно не регулишу односе, њих непосредно регулишу републичке уставне одредбе; б) y доношењу ових одредаба на посебан начин долази до израза воља народних република; в) републички орган власти нормализујући ове односе сагласно начелима савезног устава уствари поново ставља на оцену ова начела; г) y случајевима кад републички орган власти евентуално не поступи сходно овим начелима, највиши савезни орган власти не располаже правним средствима принуде y односу на највиши републички орган власти. У таквим случајевима настаје једно уставно питање које ce не решава правним већ политичким средствима, Из ових разлога, посматрајући наведене уставне одредбе с обзиром на располагање савезних органа власти правним средствима принуде y односу на највише републичке органе власти, сматрамо да можемо доћи до закључка да оне y нашим федеративним односима не претстављају y правом смислу речи правно ограничење власти народних република. Сумирајући досад изложено, исказане мисли можемо свести на следеће; федерација je јединствено државно сједињење сложеног унутрашњег састава; појам државне власти y федерацији треба схватити као јединствени појам и само ова државна власт посматрана y њеном јединственом појму има својство суверености y пуном смислу речи; оно што y обичном говору зовемо „савезна власт“ и „власт јединице савеза” доследно посматрано ни једно н'и друго није y пуном смислу државна власт. Према томе, ни јединице савеза не могу ce y апсолутном смислу сматрати државама. Међутим, и поред тога, сматрамо да јединице савеза можемо називати државама, a њихову власт државном влашћу са својством суверености. Оне ce могу називати државама, јер имају сва основна обележја државности, јер их та обележја ванредно приближују теоретском појму државе. Њи-

283

ФЕДЕРАТИВНИ ОДНОСИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ