Анали Правног факултета у Београду

284

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

хова власт ce може називати државном влашћу јер претставља манифестацију суверене државне власти. Једино чиме ce разликују од пуног појма државе то je обим њихове власти; њихова власт ce манифестује само y појединим доменима. И кад наше уставне одредбе изричито наглашавају да су наше народне републике државе, садржину појма државе y овим случајевима не треба схватити апсолутно већ само y овом његовом релативном значењу. IV. Питање државности саставних јединица федерације јесте питање које ce оцењује на основу свестране анализе односа y федерацији, историских корена њеног настанка, улоге, места и права јединица савеза y целокупном систему федеративних односа. Таква анализа може нам открити или стварно постојање федеративних односа или њихово негирање, тј. номинално постојање федеративних односа, који односно државно уређење своде на врсту унитарног државног уређења. Одлика нашег федеративног уређења јесте стварно постојање федеративних односа. Федеративно начело je било један од основних услова за образовање заједничке државе. Без федеративног начела свакако не би било заједничке државе или бар не би je било сагласном вољом свих народа Југославије. Наша федерација ce стварала и створена je као истинска федерација и као таква je потврђена y нашим уставним актима. A то значи да je једна од основних карактеристика нашег федеративног државног уређења државност народних република, што пак даље значи да народне републике нису и не могу ce третирати као самоуправне јединице једне унитарне државе. Својство државности народних република произилази како из слова устава, тако и из целокутшог система наших федеративних односа. Савезни Уставни закон (чл. 1), исто као и Устав ФНРЈ (чл. 1), одређује да je Федеративна Народна Република Југославија савезна држава. Састав наше савезне државе одређен je чланом 2 Устава ФНРЈ који je новим уставним одредбама остао недирнут. Републички уставни закони (чл. 1), као и ранији републички устави (чл. 1), одређују да су HP Србија, HP Хрватска, HP Словенија, HP Босна и Херцеговина, HP Македонија и HP Црна Гора државе. Према томе, државност народних република није негирана словом ни савезног ни републичких уставних закона; напротив, њихова државност je поново потврђена. Али државност народних република није негирана ни целокупним системом федеративних односа. Такав закључак ce може извести нарочито ако ове односе посматрамо кроз призму места, улоге, права, као и организације власти народних република. Тако посматрајући, можемо јасно извући оне основне елементе који с једне стране изражавају државност народних република, a с друте стране их одвајају од самоуправних јединица. Ти основни елементи били би углавном следећи: