Анали Правног факултета у Београду

страна (7). И много друтих питања која стоје y ближој и даљој вези с овим основним, a која ми до данас нисмо довољно јасно ни отворено поставили па ни решили. Сва та, пак, питања претстављају једну целину, стојећи y тесној међусобној вези тако да захтевају и комплексну разраду, условљавајући ce међусобно, па према томе условљавајући међусобно и своје одговоре односно решења појединих проблема (8). Међутим, сасвим je разумљиво да ce ми овде не можемо задржавати на свима њима, већ ћемо ce код највећег броја морати задовољити само констатацијом њиховог постојања. Ми би ce пак посебно задржали на две групе питања: на оним која ce тичу самих установа Преко којих би ce обављало осигурање (тј. на питању врста и организације осигуравача), и на оним која ce тичу правних односа који проистичу из послова осигурања. Разуме ce, задржавајући ce само на основним проблемима y оквиру ових група питања и покушавајући да тиме створимо материјал за дискусију, чак тачније за почетак дискусије y целини, каја и rio својој садржини и по своме обиму мора једнога дана добити одговарајуће размере с обзиром како на сам значај тако и на ефекат установе осигурања (9).

I

Данас ce код нас као једини носилац осигурања јавља Државни осигуравајући завод, тако да ce y вези питања носиоца осигурања поставља само питање унутрашње реорганизације или стварања више

(7) Од систематских дела која обрађују многа од ових питања в. А. Manes: Allgemeine Versicherungslehre, Bd. I—3,1 —3, Leipzig, 1930 —1932 (где Je исцрпно наведена литература како ошлта тако и о појединим питањима); W. Kisch; Handbuch des Privatversleherungsrecht, Bd. I—3,1 —3, Berlin, 1919 —1922; A. Ehrenzweig: Versicherungsvertragsrecht, Bd. I—2, Wien 1935; J. Hémard: Théorie et pratique des assurances terrestres, т. I —II. Paris, 1924 —1925; F. Monette A. de Villé H. André: Traité des assurances terrestres, t. I. Paris 1949; P. Sumien: Traité théorique et pratique des assurances terrestres et des operations de capitalisation et d’épargne, Paris, 1948; M. Picard A. Besson: Traité général des assurances terrestres en droit français, t. I —IV, Paris, 1940—1948, P. Moldenhauer: Das Versicherungswesen, Leipzig, 1905; V. Ehrenberg: Handbuch des gesamten Handelsrechts, Bd. VIII, Ab. I—2, Leipzig, 1922; V. Ehrenberg: Privatversicherungsrecht, Berlin, 1923; F. Herrmannsdorfer: Versicherungswesen, Berlin, 1928; A. H. Mowbray: Insurance, Washington, 1944; M. Гавриловић: Наука o осигурању, Београд, 1930; A. Илић: Привредно право ФНРЈ, књ. 2, Сарајево, 1951; Н. Балог; Послови привредног права, Београд, 1952; А. Тасић: Основи осигурања, Београд, 1952. (8) Од теоретских дела в. R. Rothe: Grundlegung zu einer sozialökonomische Theorie der Versicherung, Jena, 1931; K. Mellerowitcz: Versicherung und Betriebswirtschaftslehre, y Ansprachen und Vortage bei der Eröffnungsfeier des Instituts für Versicherungswissenschaft, Berlin, 1939, S. 24 —46; W. Schmidt—Rumper: Versicherungswirtschaft und Versicherungrecht y истој збирци, S. 67 —101; W. Lambert; Le monopol des assurances, Paris, 1910. (9) Потребно je напоменути да je питање права осигурања код нас било посебно дискутовано на Конгресу правника одржаном y Београду 1935, где су поднели реферате Живојин Перић, Милан Бартош, Хуго Верк, Виктор Маро, Милорад Миловановић и Пио Пев (в, Споменицу овог Конгреса, стр. 71—148). В. и посебно чланке из предратне литературе о потреби регулисања питања осигурања: С. Сретеновић: Осигурање и питање његовог уређења путем законодавства, Југословенски економист, 1/1936, бр. 4, стр. 256; В. Розенберг А. Тасић: На прагу законског регулисаша осигурања y Југославији, Југословенски економист, 11/1936, бр. 2, стр. 83—113.

289

ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ ОСИГУРАЊА