Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПРОБЛЕМИ ОСИГУРАЊА

291

задружних облика y граду, a све с обзиром на читав систем произ.водног земљорадничког задругарства и y основи изједначења његовог пословања са пољопривредним предузећима, као и с обзиром Tîa све веће и интензивније повезивање села са тржиштем и са постепеним укидањем разлике између села и града, између градског (у првом реду индустриског) и пољопривредног произвођача (у прилог ~чега говоре и нацрти уредаба о привредном систему ФНРЈ које je израдила Централна комисија за разраду привредног система). И y томе општем аспекту треба поставити и гледати и Нитање могућности и оправданоети задружног осигурања које ce питање данас наркзчито мора поставити кад ce говори о реорганизацији самог Државног осигуравајућег завода и посебно о разбијању монопола y осигугурању који данас постоји. У вези са питањем врста носилаца осигурања поставља ce и пичање могућности да сами осигураници који су изложени истој врсти ризика изналазе организационе форме за вршење осигурања, не користећи ce ни услугама осигуравајућих завода a не формирајући ни задружне организације y правом смислу. Наиме, могуће je да више •осигураника оснују посебна удружења односно бирое при једном од њих (на пр. све фабрике шећера или све фабрике дувана y нашој земљи) преко којих би вршили, на врло различите начине, међу•собно осигурање од одређених врста штета, при чему би ce они могли и међусобно помагати и контролисати y погледу предузимања превентивних мера, чиме би ce опасност од несреће можда више умањила него кад ce ово чини преко осигуравајућих завода (при чему би могли доћи y обзир разни облици обавеза између предузећа како код плаћања осигуравајуће премије односно котизације y вези са врстом средстава и сигурношћу постројења појединих предузећа —, тако и за случај наступиле несреће евентуална колективна помоћ за обнову уништеног објекта, уколико заједнички већ уплаћени фонд осигурања не би био довољан). Притом би ce, за прво време док ови самостални фондови осигурања засновани на директној узајамности не би достигли потребне износе, могло паралелно користити и осигурање преко осигуравајућих завода, при чему би ce његов износ смањивао (а повећавао допринос y самостални фонд осигурања), док овај паралелизам не би ишчезао (овакве врсте осигурања могле би доћи y обзир код предузећа која су бројнија a код којих je ризик несрећних случајева релативно y односу на сва или нека друга предузећа мањи). Сви ови облици носилаца осигурања су могућни и они су били y разним државама на разне начине коришћени(И). Сваки од њих има својих добрих и рђавих страна, али све те њихове особине нису до-

(11) С. Fischer; Organization und Verbandsbildung ln der Feuerversicherung, Tübingen, 1911.