Анали Правног факултета у Београду

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сада довољно проучене са гледишта социјалистичке државе и соци;алистичког права, a нарочито не са гледишта реалних перспективег развоја односа y нашој земљи, пошто je овде y питању једна устаиова која своја дејства утлавном треба да произведе y будућности., Због тога je, мислимо, потребно претходно продискутовати ово гве не губећи из вида сву његову општост и принципијелност и гледајући га y аспекту специфичности осигурања, нарочито с обзиром.на солидност пословања осигурања, a то значи и поверење које ce иужно мора имати y осигурање и посебно y осигуравача, носиоца осигурања (јер није свеједно да ли he пропасти било са ког разлога једно трговачко предузеће, нека потрошачка задруга, чак- нека комунална банка или штедионица, или ће пропасти неки носилац осигурања; пропаст првог ce брзо заборавља и накнађује, пропастдругог може да буде од далекосежних последица y будућности). Притом треба посебно испитати који су разлози који су y капитализмудиктирали концентрацију највећег дела осигурања y предузећа осигурања (осигуравајуће заводе) и исгогтати да ли такав организациони зблик носиоца осигурања код нас треба да буде не само главни него;i једини. Што ce нас тиче, ми мислимо да je што веће и по обиму и по интензитету подруштвљавање осигурања y социјализму корисно, уз изналажење погодних организационих облика. A хакво, по интеизитету (ми би чак рекли и по квалитету и ефекту нарочито с обзиром на међусобни однос y подели терета различитог стелена ризика y разним гранама делатности) јаче подруштвљавањеосигурања врши ce кроз осигуравајућа предузећа (осигуравајућв' заводе).

Без обзира да ли he постојати један или више врста носиоца осиг-урања, сигурно je да ће осигуравајући заводи (осигуравајућа предузећа) бити једна од тих врста, и то основна ако не и једина. У везиса тим поставл>а ce питање организације односно броја носиоца осигурања, поставља ce питање: један или више осигуравајућих заводаи, за случају ове друге алтернативе, колико и каквих више осигуравајућих завода и какви би били односи између њих како y no-, гледу територијалне тако и y погледу пословне делатности. Одговор на ово питање зависи од резултанте читавог низа компонената о којима ce мора водити рачуна. Те компоненте су с једнестране израз нашег општег развоја, a с друге стране израз специфичности управо осигурања. На једној страни поставља ce потреба т.зв. „демократизације" осигурања, и то како путем непосредне заинтере-. сованости самих радних колектива осигурања за резултате и успех њиховог рада, тако и путем учешћа y управљању осигураIвем оних трудбеника којих ce оно непосредно тиче, тј. који ce појављују они непосредно или њихови радни колективи као осигураници. У вези са тим поставл>а ce питање т.зв, децентрализације;