Анали Правног факултета у Београду

-2) Значај полице. Уз питање полице постављају ce код уговора о поморском осигурању она иста питања која и y другим облицима осигурања, тј. њене доказне снаге и формалности уговора. Чини нам ce да би о томе требало слиједити примјер праксе и друтих модерних законика који траже полицу probandi causa, придавајући тој одредби не само фсрмално правно него и материјалноправно значење, адекватно ономе које би имала и одговарајућа одредба о писменој форми уговора о поморском пријевозу. Поред опћих података које садржи свака полица, као што су имена уговорних странака, осигурани интерес, покривени ризици, свота осигурања, почетак и трајање осигурања, полица поморског осигурања садржи још своје допунске елементе: име, врсту, народност и баждарске податке брода, име заповједника, полазну и одредишну луку. Датирање полиде има посебно значење ради уклањања превара, одређења првенства кад je више полица и регулирања временских или отворених полица. По опћим начелима не би вриједило осигурање, ако je y часу утоварања ризик већ престао или осигурани шггерес био већ погођен предвиђеним догађајем. Код поморског оситурања, међутим, може такав уговор бити ваљан, ако странке нису о томе имале сазнања. Терет доказивања je на оној од њих која тврди, да није знала и поред извјесних чињеница, које указују, да je морала бити упозната с чињеничним стањем. Стога Code de commerce (чл. 365—367) оглашује ништавним утовор о осигурању закључен након губитка или доласка осигураних ствари y мјесто одредишта, ако ce може претпоставити да je y часу склапања уговора узималац осигурања био или je морао бити обавијештен о пропасти, односно осигуратељ о присгшјећу осигуране ствари. Питање je само, може ли бити таквог доказивања, ако ce ради о ноторним чињеницама. Строгост закона ублажавају странке клаузулом „уз добре или рђаве вијести“, која пребацује терет доказивања намећући позитиван доказ, тј. да je друта странка знала за пропаст односно за приспијеће осигураних ствари. Каско полица редовно гласи на име, a карго полица може гласити на име, на доносиоца или по наредби, али ce узима да пренос и такве полице нема значај преноса вредносног папира уколико то закон изричито не одреди. 3) Принцип накнаде. Осигурању je сврха да осигуранику обезбиједи износ којим he накнадити штету, која je настала остварењем догађаја y предвиђеном ризику, другим ријечима наступом поморске незгоде. Познато je да осигурана свота не смије износити више од вриједности осигураног интереса и то начело мјеродавно je и за поморско осигурање, али ово одступа од копненога утолико што ce накнада из осигурања не исплаћује према вриједности осигуране ствари y часу незгоде, него према вриједности ствари y часу поласка на пу-

314

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА