Анали Правног факултета у Београду

КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОМОРСКОГ ОСИГУРАЊА

315

товање (каско), односно y вриједности коју 6и ствар имала да je стигла y мјесто опредјељења (карго). Друго, још значајније, одступање од опћег начела имамо y случају напуштања (délaissement) осигурател>има. 4) Реосигурање. У питању реосигурања води ce y теорији дискусија поводом различности основа првог осигурања и овог другог (тј. између осигуратеља осигураника и новог осигуратеља ■ — реосигуратеља о природи овог другог осигураника. Код поморског осигурања узима ce, међутим, да je и реосигурање увијек поморско осигурање. Исто ce има казати и за повратно осигурање, тј. кад ce узималац осигурања осигура против инсолвентности свога осигуратеља. 5) Отворена полица (in quovis). Даља специфичност поморског осигурања састоји ce y томе да узималац осигурања може уговорити да ће све ствари које буде давао на пријевоз y одређеном трајању уговора, на различитим бродовима, бити покривене осигурањем чим дођу y ризик да ce оствари предвиђена незгода. Двије су основне карактеристике ове врсте уговора: a) y часу закључења уговора предмет осигурања je неодређен, и б) уговор дјелује аутоматски самим одашиљањем ствари. На узимаоца осигурања je обавеза да о свакој пошиљци пошаље обавијест, али ce може узети да y томе нема изванредне дужности, која не би улазила y оквир опће обавезе обавјештавања код утовора о осигурању. Може ce десити да ова изјава о одашиљању ствари ваљано услиједи и након незгоде, само ако je дата y прописном року (обично 72 сата). Код овог облика утовора, обично након сваке обавијести о пошиљци, узималац осигурања тражи т.зв. цертификат, којим осигуратељ потврђује да je становити износ y оквиру одређене полице био очитован за становиту количину робе укрцане y „X“ луци, на „У” броду и за „Z“ луку. 6) Ризици. Ризици ce y поморском осигурању дијеле y редовне и изванредне. Оквир поморског ризика уопће па тако и оног редовног није могуће тачно одредити, па ce стога иде per exclusionem оних ризика, за које ce сматра да нису прихватљиви y редовном одвијању поморског саобраћаја. Редовним ce ризицима обично сматрају; бродолом, насукање, судар (обухваћајући сукобе као и ударе који нису предвиђени нормама о избјегавању судара на мору), нужно скретање са пловидбеног правца, избацивање терета, експлозије, пожар, па и поморска пљачка пиратерија (као мирнодобски догађај). Примјер изванредних ризика јесу ратни ризици уопће, као узапћење и запљена, задржање од ратујућих или побуњених сила, репресалије, ангарије, и уопће све што оружани масовни сукоби собом доносе. И законодавства и полице разликују ce y питању домашаја покривених ризика: једни сматрају да ратни ризици нису никада покривени, осим уколико je то изрично предвиђено, a други траже по-