Анали Правног факултета у Београду

316

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себну клаузулу о томе. Може ce ипак рећи да je данас y пракси превладало правило да ратни ризици нису обухваћени y појму редовитих ризика. Даље типично питање поморског осигурања, y којем такођер не постоји сутласност, састоји ce y одређењу појма „баратерије“ или грешке, напосе с обзиром на начелну разлику између енглеског и континенталног права о овом питању. He постоји ни сугласност y вези овога појма према осигурању терета с једне стране и према осигурању брода с друте. Покушава ce, y циљу јединственог схваћања, приклонити ce критерију Harter act-a САД (1893) односно Конвенције бриселске о теретници (1924) о том питању, премда ни овдје не постоји истовјетно тумачење тога појма. Ризико поморског осигурања почиње, уколико није утовором друкчије одређено, од часа када брод одријепш вез y луци поласка до часа када ce усидри или привеже y одредишту, a код осигурања repéra offl укрцања па до одређеног времена по приетшјећу y одредиште. To je трајање поморског ризика, али и ту могу постојати многобројне варијанте сужавања или проширивања, a нарочито y последњем случају могућност обухватања и когшених ризика клаузулом „од складишта до складишта“. Возарина уз клаузулу „ма што ce догодило“ не може бити предметом осигурања. С питањем ризика везано je тумачење франшиза, које квалитативно или квантитативно ограничавају обавезе осигуратеља. Њих je тешко разумјети изван склопа осталих установа поморско-правног пословања и поморског подузетништва („просто од аварије“ или „просто од заједничке аварије” итд.). 7) Напуштај. (фр. délaissement енгл. abandonment). Коначно важна карактеристика поморског осигурања лежи y могућности т.зв. напуштања осигуране ствари осигуратељу. Код осигурања против поморских ризика, било услијед њихове специјалне природе, било из традиције условљене нарочитим околностима y којима ce одвија поморска пловидба, узималац осигурања може, y случајевима које saxon одређује, иапустити осигурану ствар преносећи je y својину осигуратеља и захтијевати од н>ега накнаду из осигурања као да je ствар потпуно пропала, Незгода мора бити y оквиру преузетог ризика. Одредбе закона су различите према томе да ли ce ради о осигурању брода и његових припадака, или само возарине или терета. Спорно je да ли су и ове одредбе когентне. Читави сплет односа око напуштаја брода карактеристичан je само за поморско осигурање и условљен je посебним приликама y којима ce поморски саобраћај одвија; бродолом и губитак способности за пловидбу, узапћење односно запљена брода, пропаст или оштећење y одређеном износу према вриједности осигураног интереса, помањкање вијести, то су по правилу догађаји, који дају основа за напу-