Анали Правног факултета у Београду

102

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одражава моменталку ситуацију која га углавном и регулише, али j'e такође несумшиво и то да се он ггоклапа с неким развојним фазама у привредном животу једне земље на дуги рок. Такође je несумшиво да он утиче у знатној мери на ток ггривредног живота, али обично много касније, с накнадним дејством. Утврђена je чињеница да je број рађања растао кроз цео XIX век отприлике све до 1903, па да je отада до 1941 стално опадао (уз неке изузетке), а да од 1941 надаље показује опет скок до 1947, кад наступа нов над. Извештај je изнео неке од узрока којима треба приписати повећање просечне породице у Великој Британији после и за време Другог светског рата. С друге стране су разлози психолошке природе. Поредећи просечну породицу из 20-тих година овог века, Извештај утврђује да je онда била „мода“ имати малу породицу: ту су моду стварали људи рођени у доба великих породица који су из личног искуства знали за неповољне стране бројних породица. Данае je лак обратно: моду већих породица стварају људи рођени у малим породицама 20-тих година, који су из искуства научили да и мала породица има негативних -страна. „Промена конвенција под притиском искуства“ нашла je одјека и у књигама и у штампи. Тим моментима психолошке природе може се додати и јачи смисао за заједницу, „неодређене наде у изградњу једне боље цивилизације“ и сл., мада je у тим питањима Извештај врло уздржан. С друге стране имамо разлоге материјалне природе. На раније опадање броја рађања, односно на смашење величине породице утицао je читав сплет узрока из друштвеног, производног, васпитног домена, индустриска техника, виши стандард живота итд. То су све разлози који су прилично застарели за данашње прилике. У том правду се данас могу навести join само два ситнија узрока: недостатак зграда за становање и оскудица у кућним помоћницама. Међутим читав низ момената делује у супротном правцу, тј. потстиче на стварање већих породица. Ту je у првом реду пуна запосленост. Она je свакако најснажнији чинилац који данас у Великој Британији дејствује на популационе промене. Као што je незапосленост (или страх од ње) била велики узрок смањењу броја рађања, тако je пуна запосленост постала врло повољан оквир за повећање породице. Поред тога, цене храни и одећи одржаване су дуго времена на ниском нивоу путем субвенција, а држава je гарантовала стандардност квалитета, Даље, номиналне плате и најамнине имале су приличну еластичност и прилагођавале се трошковима живота. Систем рационирања фаворизирао je веће породице и допринео са своје стране олакшавању издржаваша више деце. Најзад, промене у расподели доходака и извесно уједначавање прихода и трошеша (бар на основне ставке потреба за живот), и остале директив мере државне политике утицале су позитивно на повећаше броја рађања. Осим тога не треба заборавити да од 1946 у Енглеској -постоји дечји додатак од 5 шилинга недељно за свако дете изузев прво. Најзад у Извештају je опрезно наведен као разлог већем броју деце и то да су просечне године за ступање у брак у Енглеској ниже него пре. Међутим, ово не условљава нужно и већи број рађања. Посматрајући последње податке види се да je после 1947, кад je достигао кулминацију, број рађања опет пао, тако да он сад стоји негде на нивоу из 1943, а ако се узму непотпуни подаци за доцније године, број рађања je још нижи. Да ли je то поново једна тенденција надоле после послератног полета, или су краткорочни узроци укидање субвенција, поскупљење живота, и сл. довели до тог опадаша? Питање мора остати отворено бар у овој фази. Треба међутим истаћи да je и садашњи ниво рађања знатно виши него предратни.