Анали Правног факултета у Београду

101

ПРИКАЗИ

Royal Commission on Population: REPORT. London, His Majesty’s Stationery Office, 1949, VII-259 pp. (CMD 7695)

Динамичка анализа у економској науди у последње време све више ставља акценат на основне чиниоце дугорочног развоја (број становника, количина производних средстава и др.). То je појачало потребу да се изучавања кретања становништва једне земље још јаче повежу с економским испитивањима, тј, да им се одреди економски знача ј и подлога. Стога демографске књиге, публикације и чланци добијају велики значај за економисту који ce бави проблемима економског прогреса (како високо развијених, тако и недовољно разијених земаља), јер су кретања становништва и померања у његовој структури, можда најважнији фактор у привредном развоју једне земље. Диљ овог приказа je да укаже на тако постављену демографску публикацију једне високо развијене капиталистичке земл>е. То he бити корисно баш стога што ће илустровати економски значај демографских студија, што he показати како се у једној земљи ти проблеми постављају, и шта све треба да уђе у ту проблематику. То ће омогућити једно упоређивање при постављању сличних проблема у другим земљама па и у нашој. Joui за време рата (1944) у Енглеској je образована комисија којој je ставльено y задатак да испита тенденције развоја становништва у Великој Британији, и узроке и вероватне последице ових тенденција. Комисија je завршила рад 1949, кад je и публикован овај извештај. Подаци су покупљени углавном само до краја 1947. Цео извештај се састоји из два дела. Један део говори уопште о становништву и повезује га са „националним интересом“; а друти део се концентрише на проблематику породице у Енглеској. Овај други део je више локалан и специфичан, док je онај први широко постављен и о њему he у овом приказу и бити речи. Попис становништва у Енглеској вршен je 1931, па тек 1951, jep услед рата 1941 није било могуће спровести попис. Од 1931 до 1951, дакле за 20 година становништво je порасло од 46 милиона на 50 милиона или за нешто испод 10%. Темпо пораста био je спор ако се упореди са ранијим периодима енглеске историје, кад je био знатно виши. (Између 1881 и 1901 износио je 28%, a између 1901 и 1921 16°/о.) Сем тога, дошло je до појачања процентуалног учешћа лица средњих и виших година на рачун млађих годишта. Ово сведочи о опадању репродукције становништва у годинама 20-тим и 30-тим овог века, кад je број рађања смањен (најнижа тачка постигнута je око 1933 y пуном јеку велике кризе). Те су генерације имале 1947 од 10 —25 година и чиниле шири подмладак енглеске нације. Оне су знатно сузиле базу старосне пирамиде енглеског становништва, Ситуација се нешто поправила од 1943 надаље. Чињеница je да je 1947 у Енглеској просечни становник старији за 7 година него 1891. Средгьа годишта од 20 —39 су најмиогобројнија и износе 30% (14,6 милиона људи). До 19 година има 28°/о (13,7 милиона), а од 40—59 година 26% (12,5 милиона). Подаци за 1951 (Статистички годигшьак Велике Британије, број 89) указују на сличну појаву просечног старења енглеске нације: трупа од 45 —60 година још увек je најмногобројнија (9,5 милиона људи). За њом иде трупа од 35 —45 година са 6,7 милиона људи. Овакво кретање je последица ранијих рађања као што he данашњи темпо рађања тек после две деценије отприлике да изазове пуне последице, Према томе врло je тешко одредити да ли je овде у питању тенденција која je узрокована неким краткорочним узроцима (рат, криза) или je напротив реч о дугорочној тенденцији развоја становништва која je условљена много дубљим разлозима. Несумњиво je да број рађања