Анали Правног факултета у Београду

100

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

све то пре личи на изузетне мере „ратног планирања“, примешена онда кад фискална и монетарна политика откажу под теретом претераних и нереалних захтева производне и личне потрошње, него што изгледа као трајна структура британског планирања. Законодавство којим су административне мере спроведене je несређено; оне често противрече једна другој; испреплетане су са финансиском контролом без реда и често без логике. Иза тих мера нема солидне теоретске линије; и изгледа сасвим природно да je join за време лабуристичке владе систем административне контроле почео да се распада, да би после доласка конзервативаца на власт од ■шега остали само остаци. Као и свуда другде, и у Енглеској je економска стабилизација учинила сувишном административну дистрибуцију; уместо рационирања картама дошло je рационирање џепом. Државна интервенција фаворизовала je процес централизације капитала и монополизације британског тржишта. Учешће великих фирми у производној структури битно je порасло; но ово би свакако наступило бар у извесној мери и без државне интервенције, и стога je штета што аутори нису покушали да процене утицај само државног дириговања на разарање атомистичког капитализма. Али je зато много лакше утврдити однос између степена државне интервенције и степена бирократизације привреде, jep je настанак нових слојева бирократије био директно изазван увођењем нових државних контролних мера. Однос административног персонала према производном радништву у привреди повећао се од 13.5% у 1935 на 18.6% у 1948 (узимајући укупно запослење као 100); док je државни цивилни апарат порастао од 374.300 лица у 1939 на скоро двоструки број Задатак који су аутори себи поставили опис метода британске државне интервенције на њеном мирнодопском врхунцу под лабуристима свакако je испуњен; тешко се може наћи тако јасно написана књига о компликованој и несређеној материји као што je однос капиталистичке државе према приватној привреди, поготову кад се ради о британском случају, са типичним избегавањем генералних прописа, шаблона и формалних система и кад су носиоци власти у тој капиталистичкој држави социјалисти. Али зато многа питања која интересују иностраног посматрача остају без одговора. У којој мери je досад изграђена структура државне контроле новог инвестираньа трајна? Или, прецизније, који се делови те структуре не могу ликвидирати (упркос доласку конзервативаца на власт), jep без ших савремено британско друштво, са затеченим економским диспропорцијама и са садашњим односом класних снага, не може опстати? Обрнуто, на којим се специфичним секторима привреде може очекивати појачање државне интервенције за случај повратка лабуриста на власт или за случај избијања нове кризе хипрепродукције? Каква je будућност односа између финансиских и административних мера с обзиром на досадашња искуства? Књига има један велики недостатак. Проблем функционисагьа национализованог сектора, гьегов однос према' приватном сектору', класни састав његове управе остали су нерасветљени. О британско) национализации постоји опсежна општа литература, али то никако не искључује потребу да се специјално посматрају узајамни утицаји између државног и приватног сектора у британској привреди. За такво посматрање оквир ове књиге je био идеалан; и велика je штета што он иије искоришћен, jep би тек тиме била бачена јасна светлост на реално функционисагье савремене „мешовите“, тј. државнокапиталистичке привреде.

Д рагослав Авраловић