Анали Правног факултета у Београду

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свим другим секторима друштвене производите (пољопривреди, индустрии итд.). Аутор констатује да недовољна производност, односно учинак и ефикасност (сва три термина узима као синониме) претставља основну и хроничну ману читаве државне организације у Француској почевши од Луја XVI па до савремених дана. То je један од главних узрока честих економских тешкоћа инфлације, војничких пораза и приметног заостајања за другим развијеним земљама. Полазећи од те свакако једностране поставке, Ардан правилно инсистира на таквој организацией рада државне администрације која би се заснивала на начелу постизања максималне производности. То je неопходно утолико више што постоји несклад између сталног и брзог успона производнье у пољопривреди и индустрији, захваљујући примени модерне технике, и стагнирања нивоа учинка рада и функционисања било појединих дедова, било јавног сектора у целини, Пошто јавни сектор чине државна предузећа и опште или јавне службе, излагање je подељено тако да се у првом, краћем, делу говори о предузећима (с. 9 —38), а затим о проблематици служби. Ардан налази да je механизам утврђиваша, проверавања производности државних предузећа уствари имитиравье онога механизма којим се то постиже у приватном сектору. Уместо аутоматског и сигурног мерила рентабилности путем профита, у државним предузећима се то постиже контролом постигнутих резултата; слободна конкуренција на тржишту добила je вид вештачке конкуренције „на хартији“ калкулисањем цене коштања произвола сваког одељења; уместо стихиског формирања, рационално се одређују цене производима и услугама. И поред крупних недостатака испољених у јавним предузећима нетачно би било закључити да je државно управљање привредом апсолутно нецелисходно, јер оно има и знатних преимућстава (отклања разорну конкуренцију итд.). Према томе, уз претпоставку добре организације, државна предузећа могу постизати исту производност као и приватна. Што се, пак, тиче јавних служби проблем се сасвим друкчије поставља, јер су оне намешене задовољењу општих потреба, јер не стварају произволе за тржиште, нити „продају“ своје услуге. Зато се и не може аутоматски и поуздано утврђивати да ли и уколико задовољавају циљеве због којих су успостављене; нема индикатора о обављању послова на најцелисходнији начин или расипашу енергије или времена, Немогућност механизације административних ?лужби истине на прво место значај организације и технике вршења дотичних послова, јер „не постоји машина за мишљење, нити машина за администрирање, али постоје техничка средства која могу помоћи при мишљењу и администрирагьу“ (с. 42). У том правду треба научно испитивати све чиниоце од којих зависи учинак рада у јавним службама. Аутор редом третира методе рада, које сврстава у две трупе: првој припадају они који су заједнички јавном и приватном сектору (подела рада, коришћење машина, сериска производила, методска организација посла, примена науке); другој припадају методи специфични за јавне службе (доношење планова и програма, упоређиваше, мера учинка, кодификација, уклањаше некорисних формалности, контрола, одговорност службеника). Затим Ардан расправлю о реформи структуре и задатака администрације и најзад о статусу службеника. У тим поглављима писац додирује неколико битних момената који карактеришу савремену државну организацију, њене недостатке -и слабости. Он подвлачи значај уклањања изражајних облика бирократизма какви су: прекомерна централизација, стриктно спроведено начело хијерархијске потчињености, мноштво међустепеница од наредбодавног до извршног органа, непотребна специјализација, неразграниченост надлежности, сувишан