Анали Правног факултета у Београду

109

ПРИКАЗИ

број службеника, безбројне вештачке и некорисне формалности (које ваља разликовати од „природних“ и корисних формалности) и с,я. У књизи су обухваћене многе околности које утичу на производност јавног сектора уопште и служби посебно, али основни проблем и поред тога није темељно разрађен. Разлог томе je у сувише концизном излагању и недостајању дубљих анализа. Но, независно од тога колико je исти правилно решаван, сама чињеница да je стављен у основу читаве проблематике о техници државе сведочи о исправности оријентације. Јер, ако се техника државе састоји у организационим облицима, средствима и методама којим се постижу цильеви државе, битно мерило за оцењивање њеног квалитета може бити и јесте једино у томе да ли се у постојећим конкретним историским условима постиже највећи могући учинак с најмањим могућим утрошком рада оног дела друштва који сачињава државни апарат и администрацију. У књизи се расправља искључиво о стагьу у Француској и о правду којим би тамо требало изводити реформе. Али то не значи да се изнета гледишта не односе у мањој или већој мери и на остале землье. Мцоги покушаји усавршавања администрације предузимали су се и предузимају у свим државама, а да би били успешни морају се заснивати на научним принципима.

Стеван Врачар

PREGLED RAZVOJA MEĐUN ARODNO-PRAVNIH ODNOSA JUGOSLOVENSKIH ZEMALJA OD 1800 DO DANAS. Beograd, Institut za medVinarodnu politiku i privredu (Sekcija za medunarodno pravo), 1953, str. 242.

У нашој правној литератури осетила се.већ одавна потреба за једним систематским прегледом међународних обавеза наше земље. При обради дипломатске историје или историје међународног права, наши стручњаци морали су користити стране зборнике који су били непотпуни а често и несигурни. Утврдити међународне обавезе наше земље, као што истине професор Бартош у предговору горшег дела, свакако није лак задатак. Не само зато што су многи документа уништени у току I и II светског рата, већ и због раздвојености и различитог историског развоја наших народа. Сем тога није довольно само прикупити материјал, већ и проучити и схватити значај сваке лоједине одредбе. На инициативу професора др. Милана Бартоша, том тешком задатку приступио je Институт за међународну политику и привреду. Први том који претставља резултат њиховог досадашњег рада, обухвата међународне уговоре и друге акте од међународног значаја за Србију у периоду од 1800 до 1918 године. Дело претставља колективни рад чланова Секције за међународно право под руководством професора Правног факултета у Београду др. Милоша Радојковића, др Борислава Благојевића и др. Алберта Вајса. Поред хронолошког регистра дело садржи и предметни регистар, што je од огромне користи и претставља олакшицу при обради појединих питања. Наредни томови, на чијем се сређивању баш сад ради, обухватиће међународоправне обавезе других наших република, затим међународноправне акте Југославије од 1918 до 1941 и конечно међународне обавезе Федеративне Народие Републике Југославије. Рад представља драгоцен прилог нашој правној и историској литератури. Смиља Авралов