Анали Правног факултета у Београду
110
АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
MEĐUNARODNA PRAVILA ZA TUMAÛENJE TRGOVINSKIH TERMINA (INTERNATIONAL RULES FOR THE INTERPRETATION OF TRADE TERMS) „INKOTERMS 1953“. Beograd, Nacionalni odbor FNRJ Međunarodne trgovinske komore, 1953, str. 67.
Национални одбор Међународне трговинске коморе ФНРЈ објавио je Међународна правила за тумачење трговинских термина која су допета на XIV Контресу Међународне трговинске коморе одржаном у Бечу у мају прошле године. Ова правила садржана су у „Инкотермс 1953“ и претстављају нова једнообразна правила за тумачење главних трговинскох термина који се употребљавају приликом склапања уговора у међународном трговинском промету, „Инпотермс 1953“ уствари су прерађена, допуњена и измењена правила која je такође издала Међународна трговинска комора 1936. „Инкотермс 1936“ био je први покушај ове међународне трговинске установе да ce одреде јединствена правила за тумачење трговинских термина који ce највише употребљавају приликом закључеша послова. Идеја о стварању јединствених правила овакве врете настала je још пре Првог светског рата. Низ покушаја да се дође до оваквих правила прихватљивих за већи број земаља остао je без резултата услед тада постојећих узрока економске и политичке природе. После Првог светског рата, кад je међународни трговински промет постигао већи обим и значај, кад су увоз и извоз постали саставни део привреде скоро свих земаља, нарочито у Европи и Америци и кад се на тај начин дошло до извесне интернационализације промета робе, потреба за оваквим правилима постала je још већа. На Конгресу Међународне трговинске коморе у Лондону 1921 године изабран je одбор за трговинске изразе, који je углавном започео рад на једнообразним правилима за најважније термине FOR, FOB, C&F и CIF. Такође су позната тзв. варшавска правила, израђена од Међународног удружења правника, која се односе на клаузулу CIF. Међутим, „Инкотермс 1936“ сматра ce као највиши успех, јер je он, с једне стране, обухватио највећи број трговинских термина, а с друге стране, „Инкотермс 1936“ прихватила су двадесетпет националних одбора Мењународне трговинске коморе, међу којима и национални одбор Југославије, док су се једино уздржали национални одбори Велике Британије, Италије и Аустрије. „Инкотермс 1953“ у том смислу има виши значај, јер овог пута он je прихваћен и од оних националних одбора који су се 1936 уздржали, тако да je чак и британска трговина примила нова правила као најприкладнија за међународни промет. Измена „Инкотермс 1936" и доношење новог условлено je развитком трговинске праксе у међународном промету од 1936 до данас. Упоређењем текстова „Инкотермс 1936“ и „Инкотермс 1953" може се видети код којих правила je дошло до измене и допуне. Најважније допуне састојале би се у следећем: a) детаљно je утврђен појам коносмана а нарочито какав коносман се сматра као чист коносман; б) клаузуле C&F cleared и CIF cleared, ко je су у ранијем издазьу биле истакнуте у напомени, сада су садржане у тексту одговарајућих поглавља; в) одредбе „Ex Quai“ су измењене тако да je продавец дужан купцу ставити робу на расположена на обали.. У напомени поглавља „Ex Quai“ je упозорено на употребу варијанте „Ex Quai царина на терет купца“ —, која варијанта није била садржана у „Инкотермс 1936“; г) највеће допуне су извршене у одредбама клаузуле GIF, где се предвиђа да се роба мора осигурати по карго-клаузулама Института F. Р. А. чиме je текст клаузула Института F. Р. А, постао саставни део клаузуле GIF; д) трговински тер-