Анали Правног факултета у Београду

111

ПРИКАЗ!-!

мини су детаљније, јасније и тачније одређени. Продавчева дужност у погледу места испоруке прецизирана je тако да je то увек место предвидено уговором. Унете су детаљне одредбе о времену и начину испоруке робе, укрцаја односно искрцаја, затим ко je дужан прибавити и обезбедити потребна одобрења и документа која прате робу и ко сноси трошкове отпреме робе; ђ) термини су стилскй и технички дотерани. Извесна правила која су била садржана у „Инкотермс 1936“ иотпуно су овог пута изостављена, као например: а) правила из поглавльа 3 „Free. .. (назначена лука укрцаја)“; б) правила из поглавља 9 „Free or free delivered“; в) препоруке варшавских и оксфордских правила и појединих термина који се употребл>авају искључиво у САД. Изрази под а и б обухваћени су терминима FOB, FOR, односно FOT. Потребе за доношењем међународних правила за тумачење трговинских термина произилазе углавном из тешкоћа, на које трговинске организације у међународном промету робом наилазе. У те тешкоће би спадале: неизвесност у погледу земље чије he се законодавство применити на њихове уговоре; недовољна обавештеност уговорних страна о појединим трговинским терминима и различита тумачења тих термина. Правила „Инкотермс 1953“ заснована су на најраспрострашенијој заједничкој пракси савремене међународне трговине. И приликом израде „Инкотермс 1953“ било je случајева где се није могло доћи до апсолутног решена, те je предвиђено да се такви случајеви решавају посебним узансама одређене струке или луке. Посматрајући правила може се рећи да je то учињено у малом броју случајева, што претставља приличан успех. Основни ггринцип који поред досад изнетог треба подвући јесте да и „Инкотермс 1953“ не ппетставља обавезна правила за уговорне стране иако су их њихови национални одбори прихватили. Уговорне стране могу да одбаце правила „Инкотермс“-а, или да их у целиии или појепиностима прихвате, или чак да их узму као основицу за склапанье уговора додајући разне варијанте. У уводном делу плавила то je напочито подвучено. Тамо je потпуно изражено „да je циљ : .Инкотепмс“-а да се пружи скуп међународних правила за тумачење главних термина који се употребљавају у спољнотрговинским утоворима рали необавезног коришћења од стране пословних льуди, који неизвесностима разноликог тумачења истих термина у разним земљама претпостављају сигурност једнообразних правила“. Потребно je такође нагласити да су се претставници Трговинске коморе САД на Конгресу уздржали од прихватања „Инкотермс 1953“ стављајући на тај начин до знања да и даље сматрају као правила за тумачење трговинских термина за своје увознике она која je Трговинска комора САД довела 1941 допуњујући и мењајући дотада важећа правила из 1919 године. „Инкотермс 1953“ код нас je објављен на енглеском, српскохрватском, француском и словеначком језику и преводи на наше језике извршени су с енглеског језика на коме je израђен оригинал текста, jep се текст на француском језику унеколико разликује од оригиналног текста. Објављивањем „Инкотермс 1953“ Национални одбор ФНРЈ Међународне трговинске коморе учинио je велику услугу нашим привредним организацијама и лицима која се баве питањима међународног промета, jep преко „Инкотермс“-а у многоме се може олакшети и помоћи рад на прецизирању обавеза и арава уговорпих страна.

Милан Михаиловић