Анали Правног факултета у Београду

други међународни конгрес за грађански судски поступак у Бечу, у времену од 5 до 8 октобра 1953 год. Немногобројни учесници овог конгреса (jep по правилу у већини земаља теоретска обрада питања из области процедуре уопште, а посебно из области грађанске процедуре није много развијена) састали су се у граду где су живели и делали два прва и највећа новатора и то два прогресивна новатора у области грађанске процедуре: Антон Менгер и Франц Клајн, у граду где je донет тако цењен Аустриски законик о грађанском судском поступку Zivilprozessordnung, 1896), чији je утицај и данас врло велики, чак који join увек служи као подлога свим новим законодавним делима. Притом, за разлику од првог конгреса, на овом конгресу су поднети реферати само о одређеним темама, тако да није било краћих или дужих комуникација о слободним темама. Све то у циљу да би се извршила концентрација пажње и дискусије, иако се не би могло рећи да се у томе потпуно, па чак и не и много успело. Најважније, по нашем мишљењу, предавање на конгресу одржао je професор Едуардо Кутир, (Монтевидео) о теми: У ставне гаранције правке заштите. У овом реферату професор Кутир задржао се на питаньу односа са уставног права и права грађанске процедуре, указујући на важност питагьа положаја личности појединаца у грађанском судском поступку. У историском приказу развоја овог питања, он je указивао на многе сличности које постојеу англо-саксонском и континенталном праву. Magna carta a доцније и америчка Декларација о независности указују на значај обезбеђења правничког и коректног суђења, а то знаки обезбеђење положаја личности у поступку. Сви пак скоро устави континенталних држава садрже прописе у циљу одређивања права личности у поступку. У томе правцу иде и најновији развој међународног права. Декларација о правима и дужностима од 1948 године исто тако

пружа неке индикације о потреби обезбеђења личности у поступку, обезбеђења које у крајњој линији треба да осигура поступак према сваком учеснику као субјекту а не као объекту, и то као активно сарађујућим субјектима. У даљим својим излагањима професор Кутир се задржао на институцијама грађанске процедуре које треба да максимално обезбеде права личности у грађанском поступку, осветљавајући их са те тачке становишта. Бити суђен од надлежног суда; бити уредно позван и имати пружену могућност и бити саслушан пред судом; имати судију независног, судију који има стварну власт (а посебно чије се одлуке без даљега извршавају), а уз то судију који je одговоран за свој рад изражавају најважније проблеме грађанске процедуре у вези са питањем положаја личности. Притом, чини нам се, свођен>е на крају целог овог излагања цео проблем на проблем човека, појединца, садржи у себи извесно и претеривагье. Поступак се своди на положај лица, и то оHOI који тражи заштиту, оног који се брани и оног (судију) који треба да изрече ко je у праву, сматра проф. Кутир, говорећи о грађанском поступку, а у току целог свога излагања имајући пред очима често кривични поступак, а нарочито питање положаја окривл>еника. Но и поред тога, он je успео да изванредно рељефно укаже на једно и за нас тако актуелно и значајно хштање положаја човека. личности у поступку, завршавајући ту своју скалу симпагичног скандирања мајстора велике и ретке вештине са закључком да je право огледало жртава учињених за људску (човекову) слободу. Облает парничног поступка била језаступљена трима темама. Проф. Рудолф Брунс (Сарбрикен) говорио je о теми; Судска везаност и судска слобода у приватном процесном праву. Притом се он задржао на неким општим познатим питаньима ове материје, не улазећи у појединости управо ограничења слободне оцене доказа, jep се кроз гьих само може дати прави-

124

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА