Анали Правног факултета у Београду

савремени правки проблеми међународног саобраћаја; римско право (које се не учи као обавезан предмет на правним факултетима САД); семинар за истраживања у области страног права. За посебно одабране дипломиране стране правнике у плану je да се сваке академске године (за време од девет месеци) пређе један посебан програм из основа права САД, који би остварили стручњаци из појединих питања, већином наставници Правног факултета. Taj програм обухвата; за прва четири месеца историју права; политичке установе и уставно право; облигационо и стварно право (уговори, доцније: накнада штете, својина); затим, основи трговачког права, посебно о пословним друштвима, о трустовима; обртно законодавство; и административно право; најзад, у најкраћим линијама: „Equity“ јуриспруденција; наследно право; кривично право са поступком; сукоб закона (међународно приватно) и др. Главки облик наставе су предавања и семинари; „case“ метод, и то у врло једноставној форми, употребљаваће се врло мало зише ради илустрације. Као допуна предавакьа и семинара служе обиласци судова и других државних органа и установа, историских и културних споменика и установа у Њујорку и Вашингтону. Испити, и то писмени, полажу се у јануару и мају, а слушаоцима који успешно заврше курс издаје се диплома. Moryhe je и стећи академски степей и титулу „магистра (master)“ упоредног права (М. С. J.), ако се поред успешно завршеног курса изради и одбрани један рад или теза о неком проблему из упоредног, односно упоредноправног изучавања права. Интересантно je напоменути, да такса - допринос сваког слушаоца овог курса за странце износи хшьаду долара (ту су урачунати сем предавања и семинара разни правки текстови и други материјали; па и излети и песете). Институт има у плану да створи фондове за стипендије и помоћи

y циљу помагања странаца који дођу на овај курс. Институт je самостални орган Правног факултета, смештен у згради Факултета с правом да користи све његове материјалне капацитете. Директор Института je један од професора (сада проф. др. Б. Шварц), a остали чланови Факултета као стручњаци сарађУЈУ У разним видовима Институтовог рада. Институт има и спол>не сараднике са територије САД. Постоји и стручни савет (Advisory Council) Института у који се бираjy истакнути правници из иностранства који пристају да сараbyjy са Институтом. Институт има два одел>ења: за Јавно право и за Приватно право. Н. С. Један аустриски приказ нашег породичног законодавства. Наше ново законодавство уопште, па и породично, изазива у иностраним научним круговима знатно интересовање, што je и разумљиво с обзиром на револуционарне промене код нас у току и после Другог светског рата. Аустриски часопис Österreichisches Standesamt, Fachzeitschrift für Personenstands-, Ehe- und Staatsbürgerschaftsrecht,- који излази у Бечу од 1947, донео je у бројевима за јануар и фебруар 1953 приказ породичног права Југославије. Овај приказ je један из низа приказа иностраног породичног права коje овај часопис доноси. Досад су приказана породична законодавства СССР Чехословачке, Бугарске, Пољске, Румуније и Југославије. Аутори ових приказа (dr Heinrich Itzinger и dr Viktor Wlach) поделили су законодавства на она која се налазе под правничким утицајем СССР-a и на она која се не налазе под овим утицајем. И наше породично право ставлено je у прву трупу, Цшь ових приказа je, како сами аутори наводе у уводним напоменама, да се правнички кругови Аустрије упознају с овим делом законодавотва, нарочито оних земаља које су донеле после рата нове прописе.

127

Б Е ЛЕШКЕ