Анали Правног факултета у Београду

11

НЕКИ ПРОБЛЕМИ ДРЖАВИНЕ

Ипак, она je привидност само ако се посматра са гледишта права. Она je привидност с обзиром на субјективно право. Али je она управо стварност, и то економска стварност (20). Она je пандан субјективног права и може се замислити као засебан ентитет с обзиром на субјективно право. При одржају она се појављује баш као засебан ентитет према субјективном праву, као антипод или, ако се хоће, валичје субјективног права. То je нередовна, изузетна појава, и таквом je сматра и обј-ективно право. По правилу, државина се појављује као садржина субјективнот права. Зато се и каже да држалац врши садржину субјективног права. Ко има субјективно право има и државину, јер титулар субјективног права може тражити и државинску заштиту. То je и разумл>иво jep je државина економски однос, а економски однос je садржина субјективних права, као што су то Маркс и Бнгелс много пута наглашавали. Према томе субјективно право и државина су истовремено и целина и супротности. Однос између државине и субјективног права исти je као и однос између економског и правног односа. Држалац својине например економски искоришћава ствар као власник, држалац службености као правом признати титулар службености. У томе je суштина вршења садржине права о којој смо раније говорили. Но друго je питање да ли тај економски однос признаје право или не, да ли државину покрива и правни однос, тј. да ли je субјект државине и права исто лице, или je државина одвојена од права као напр. код крађе, губљеша ствари итд., кад су субјекти права и државине два разна лица. Кад се државина одвоји од права, она може имати своје самостално кретање. Као што je могућ економски промет без правног промета, могућ je и пренос државине без преноса права. Ова појава, пренос ствари од невласника, дакле економски промет без правног промета врло je честа појава у пракси и разни правни системи различию je регулишу. У којој се мери признаје ово непоДУДарање вида се у признавању одржаја, узукапије. Док je римско право с правилом nemo plus juris ad alium transferre potest quam ipse habet само изузетко признавало економски промет у неподударности с правним прометом, дотле француско право у чл. 2279 Code civil-а (en fait des meubles possession vaut titre y погледу покретности државина важи као правни основ) скоро изједначује економски промет са правним у погледу покретности. Но овај проблем задире већ у питање правног основа и каузе, у основне проблеме грађанског права, у однос грађанског права и економије, и тиме већ прелази оквире овога члаяка. С тим у вези поставља се и питање: код којих права je могуha државина. Да ли код свих права, па и код облигационих, као

(20) Проф. Финжгар у свои Стварном праву, Љубљана, 1952, стр. 40, дефинише државину као „фактичку (физичку, економску) власт над ствари“. Он дакле истине моменат економске власти, но само узгред, не повлачећи из тога даље последице.