Анали Правног факултета у Београду

13

НЕКИ ПРОБЛЕМИ ДРЖАВИНЕ

блем у општој теорији грађанског права, али државина као установа грађанског права ограяичава се само на стварна права (22). Према томе државину можемо сматрати као привидност стварних права, или тачније речено као еконолски однос или еконОмску власт (у зависности од тога како се посматра) к oja je садржина субјективних стварних права. Значи, државина ствари није ништа друго него економска својина, државина службености економска службеност, државина закупа економски закуп итд. То je дакле однос који чини садржину субјективких права, однос посматран без нормативног елемента. Видели смо да државина није право, већ je или садржина права, или, ако се правка власт одвоји од своје садржине, антипод права, правке власти. Овде бисмо додали да je схватање према коме je државина право стога што путем државинских тужби ужива правку заштиту, према томе претставл>а законом заштићени интерес (то je основа Јвринговог схватања) (23), само логична игра. Главна грешка у том схватаньу je у томе што се последица узима као узрок и што се део посматра као целина. Пре свега правка заштита државине je привремена и цретставл>а последицу не неког грађанскоправног принципа, већ општег принципа свих врана права, уставяог принципа г да се самовласт искључује, да постојеће стање, макар и привремено, заштићује јавна власт. А затим, као последица тога, државинска тужба однооно заштита и није у суштини грађанскоправна. Она дејствује према свима, али такво дејство није само характеристика грађанског права. Она je у ствари управна, полициска заштита иако je по правилу врше судови, што je она била и у римском праву. Државинском тужбом заштиhyje се не грађанско право већ општи правки поредак. Чињенице да Римљани нису дозвол>авали да се у државинским споровима истину правна питања само показује како су они дубоко схватили суштину грађанског права. Поступак у државинским споровима je само привремени и припремни тоступак за прави грађанскоправни опор, у коме се показује правна деривагџгја, акт правног промета, из кога се изводи правка власт, субјективно право. Ако бисмо признали да je и државина право, ми бисмо сва стварна права, удвостручили, а то би била велика логичка грешка. Но ако државина није право,, оно je, као што смо казали, правно стање које има различита дејства. Та дејства су државинска заштита, могућност одржаја и претпоставка да онај ко има државину има и право чију садржину сачињава та државина. Та дејства познавало je већ и римско право. Но данас државина има join једно ново нравно дејство које се јавља у вези , с објективном одго-

(22) Проблем привидности права, пошто je заједнички за стварно, оолигационо и наследно право, спада управо у општи део грађанског права, и у вези je ,са проблемой правног промета.

(23) Ако се Јерингово схватање у том погледу може успешно критиковать то никако не значи да тај велики правник није унео и у проблем државине револуционарна, за своје време напредна схватања, на која смо и у самом чланку указали.