Анали Правног факултета у Београду

38

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

y вршењу државних и друштвених служби (15). Али ипак могу ce уочити извесне разлике y развоју овог појма у вези са етапама у развоју кривичног права ФНРЈ. Прва етапа одређена je доношењем Закона о кривичним делима против службене дужности од 12 октобра 1948. По овом Закону сва службена лица деле ce y следеће групе: 1. државни службеници, 2. чланови претставничких тела, 3. лица ко ja врше руководив, административно или стручне дужности у задружним, оиндикалним или инвалидским организацијама и њиховим установама или предузећима, и 4. лица која, стално или привремено, с платом или без плате, врше или су позвана да врше одређене државне задатке на основу овлашћења датог законом или другим општим прописима (чл. 2 пом. Закона). Друга етапа одређена je доношењем Кривичног законика од 2 марта 1951, тј. доношењем данашгьег Кривичног законика. Појам службеног лица одређен je у чл. 99, ст. 1, и по њему као службено лице у смислу овог закона сматра се: 1. државни службеник, 2. службеник у предузећу или установи друштвене организације, 3. изабрано лице са сталном функцијом у претставничким телима или у извршним органима тих претставничких тела, и 4. лица ко ja врше одређене службене дужности на основу овлашћења датог законом или другим прописима донесении на основу закона. Сем тога као службено лице сматра се и војно лице кад се ради о кривичним делима против службене дужности која нису предвиђена у глави о кривичним делима против оружаних снага. Ако извршимо упоређење и анализу ових прописа, онда видимо следеће характеристике у вези с појмом службеног лица у нашем кривичном праву а исто тако и характеристике у развоју овог појма. Општа je тенденција да се појам службеног лица одреди не само по статусу и звању лица које обавља одређену службу већ више по врсти и природи службе коју то лице обавља. Из овог произилази да се као службена лица сматрају не само државни службеници већ и низ лица која нису у службеничком односу са државом. Начелно као службена лица сматрају се и лица која врше службу на основу избора, али само изабрана лица у претставничким телима. Затим, појам службеног лица не ограничава се само на лица која учествују у извршавању државних задатака у ужем смислу, већ исто тако обухвата и лица која учествују у извршивању разних друштвених функција, којима je држава посредно такође заинтересована. Отуда се као службена лица сматрају и лица која врше разне дужности у друштвеним организацијама. Најзад, појам службеног лица проширује се једном општом одредбом која изједначује са службеним лицима и сва остала лица која ма по ком основу учествују у извршивању државних задатак односно врше разне службене дужности.

(15) М. Ђорђевић, Појам службеног лица из члана 2 Закона о кривичним делима против службене дужности, Архив, 1949, 1, стр. 75—84.