Анали Правног факултета у Београду

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цију у претставничким телима или у њиховим изврпшим органима. Наравна ствар да се и овде постављају извесна спорна Да ли стална функција у овом смислу эначи свакодневна функдија или пак то значи само одређени однос изабраног лица према претставничким телима или њиховим извршним органима. Као што he бити ниже напоменуто, данас се постављају join извесна питања у вези с овом трупом службених лица. Појам службених лица у друштвеним организацијама такође je претрпео извесну промену у свои досадашњем развоју. По Закону од 1948, као службена лица сматрала су се лица која врше руководне, адмияистративне или стручне дужности у задружним, синдикалним или инвалидским организацијама и њиховим установама. По чл. 99, ст. 1, Кривичног законика, као службена лица сматрају се службеници у предузећима или установама друштвених организација. Појам службеног лица у овом смислу, по ранијем закону био je ужи у том погледу што je обухватао само задружне, синдикалне и инвалидске организације, док по данашњем пропису овог набрајања нема, према томе као службена лица могу се сматрати одређена лица у свим друштвеним организацијама. Али с друге стране постоји једно ограниченье. Док су се по ранијем закону, као службена лица сматрала лица која врше руководне, административне или стручне дужности у поменутим друштвеним организацијама, дотле по данашњем законском пропису, као службена лица сматрају се само службеници у предузећима и установама друштвених организација. Према томе данас je потребно увек одредити да ли једно лице има статус службеника у предузећима и установама друтхггвених организација или не. Али баш у вези с овим постављају се знатне тешкоће. Ово нарочито због тога што не постоје прецизни прописи о статусу службеника у друштвеним организацијама, па се често поставља питанье да ли се извесна дела ових лица појављују као службена кривична дела (нарочито када je реч о квалификации дела као утаје односно проневере). Појам службеног лица из четврте трупе остао je углавном исти. По оба закона јасно се види тенденција законодавца да се обухвате као службена лица сва лица која ма по ком основу учествују у обављању важних служби. Разлика je само у следећем. По ранијем закону под овим су се подразумевала лица која су позвана да врше одређене државне задатке, а по данашшем законском пропису, под овим се подразумевају лица која врше одређене службене дужности. И један и други израз нису спретно изабрани. Вршење државних задатака je појам који се односи више на основне задатке државе, док вршење службене дужности je више појам који се односи на лица у одређеном службеничком односу. Отуда најбоље би одговарао израз вршење службе или службене радње, или још боље речено, вршење делатности од јавног или општег значаја. Примена данашњих формулација о појму службеног лица наилази на извесне тешкоће у пракси, или бар изгледа да су ове